Незапосленост мања за 13 процената него у истом периоду прошле године – ко најмање чека на посао

Неда Милановић је у емисији Магазин на Првом прецизирала је да је око 35 одсто особа у евиденцији НЗС са завршеном основном школом или без ње, да око 52 одсто евидентираних има завршено средње образовање, а 13 процената више или високо.

Наводи да је према полној структури, на евиденцији 56 одсто жена и 44 процента мушкараца. Према старосној структури, број евидентираних до 30 година живота је 20 одсто, између 30 и 49 година незапослених је 42 процента, а 38 одсто особа које траже посао старије је од 50 година.

Објашњава и да је међу незапосленим особама са средњим образовањем највише гимназијалаца, односно лица са економском, машинском и електроструком, док је, када је о високом образовању реч, највише економиста, правника, машинских инжењера.

Истовремено, најмање незапослених је међу ИТ стучњацима, медицинарима и другим занимањима која су курентна на тржишту.

Милановићева напомиње да незадовољство незапослених радом НСЗ није увек оправдано, оно је често тренутно и резултат је изазовне ситуације са којом се појединац сусреће.

"У НСЗ активно радимо са особама које често припадају 'рањивој' категорији, које имају осетљиве животне ситуације и тешкоће у проналажењу посла", истиче она.

Напомиње да око 68 посто особа евидентираних у НСЗ, тражи посао дуже од годину дана, а преко 90 процената су лица која су, из различитих разлога, теже запошљива.

Истиче и да у НСЗ сваком појединцу приступају лично, да саветници за запошљавање редовно обављају разговоре са назапосленим особама и заједно са њима траже решења и мере које ће резултирати добијањем посла.

"Конкретна помоћ назапосленом, подразумева анализу његових личних карактеристика и на основу њих проналажење доступних понуда посла. Постоји и додатна подршка која укључује различите обуке за активацију у НСЗ, односно неке од активних мера политике запошљавања које ће, уз финансијску подршку, довести до запослења", објашњава Милановићева.

Незапослени на евиденцији НСЗ у просеку пет година 

Додаје да Национална служба за запошљавање периодично ради и истраживања о нивоу квалитета сопствених услуга. Последње је, наводи, показало да је задовољство клијената и послодаваца и тражилаца посла, радом НСЗ солидно.

Просечна дужина боравка на евиденцији НСЗ је око пет година, а постоје и особе које дуго година траже посао, напомиње Милановићева.

Те особе се углавном суочавају са више проблема који се не односе искључиво на запошљавање, већ на личне и социјалне карактеристике, породичне проблеме и друге разлоге због којих појединац не може дуго да нађе посао.

Милановићева наглашава да је у 2021. години, уз посредовање НСЗ, близу 46.000 лица са евиденције добило посао, а да је укупно запослено око 190.000, такође с евиденције, а без обзира на то да ли је НСЗ била директан посредник.

Трећи циклус пројекта "Моја прва плата" 

Када је о пројекту "Моја прва плата реч", у текућој години, започело је спровођење трећег циклуса, завршено је пријављивање послодаваца и у току је пријављивање незапослених.

Указује да је тај програм намењен стицању првих радних искустава особа старости до 30 година, односно као помоћ привреди и послодавцима да дођу до потребног кадра.

"Програм се показао као врло успешан и са одличним ефектом, после првог циклуса посао је добило 45 посто лица. Надамо се да ће се наставити са спровођењем програма, јер даје добре резултате", оцењује Милановићева.

То потврђује и податак да велики број послодаваца 9.670, ове године нуди 17.000 слободних радних места.

Директорка Сектора НСЗ за подршку запошљавању наглашава да је новчана помоћ, на месечном нивоу, у трећем циклусу 25.000 динара за особе са ССС и 30.000 са ВСС.

Послодавац, у циљу мотивације, може да исплати додатна новчана средства особи коју је ангажовао, али у износу који не сме бити већи од оног који исплаћује НСЗ.

Милановићева у емисији Магазин на Првом, напомиње да се проблем дефицитарних кадрова решава кроз сарадњу са образовним системом и додатно обучавање незапослених, али и конкретним мерама активне политике запошљавања које укључују обуку незапослених особа и код послодаваца.

У том смислу, она наводи и да је увоз радне снаге опција која се актуелизује једино уколико се у Србији не обезбеди кадар који је потребан послодавцу и да највише иностраних радника долази из Кине, Турске, Русије, Северне Македоније и Албаније.