Хоће ли и по којим ценама бити млека, уља и шећера

Светска криза и неизвесност у снабдевању храном наметнули су нова правила у свим државама, цене се замрзавају, одмрзавају, где је Србија у овом тренутку када је реч о прехрамбеној сигурности.

Саветник министра пољопривреде Горан Ђаковић рекао је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, да је ситуација у вези са прехрамбеном сигурношћу под контролом, имамо довољно свих намирница, а тога не би било да немамо добру базну пољопривредну производњу, односно сировине, причамо о шећеру, уљу и брашну.

"Имамо довољно произведеног сунцокрета, шећерне репе. Када је реч о сунцокрету – 750.000 тона је ове године производња, што је рекордна производња, трећина од тога је у уљу, што је довољно и за нас и за извоз. Имамо довољно и за шећер и за млеко иако је турбулентно на тржишту", истакао је Ђаковић.

Када ће бити понуда млека као пре неколико месеци

Према његовим речима, ситуација у вези са млеком је на неколико фронтова различита, најпре је била прерасподела, то јест продаја сировог млека – ко од кога купује, ко има већу количину да преради, ко има мању. У наредним данима ће се стабилизовати.

Одговарајући на питање зашто су фармери незадовољни, указује да је цена одлична и да они добро зарађују – 65 и 75 динара за литар сировог млека, на то држава даје у овом кварталу 15 динара, исплаћено је скоро две милијарде динара субвенција за млеко.

Напомиње да је исплата почела пре седам или осам дана. Дошло је до промене у вредности премије са 10 на 15 динара.

"Важно је да су економски стабилни, да смо ослободили тржиште млека – нема више уредбе где се ограничава цена млека, само се ограничава 10 одсто марже на млеко", подсећа Ђаковић.

Ако желимо домаће млеко, треба да га платимо онолико колико вреди, истакао је Ђаковић.

Плаћаћете реалну цену млека. Ако желимо да пијемо домаће млеко, морамо да га платимо онолико колико кошта, каже саветник министра пољопривреде.

Тренутно је 200 динара литар и по млека, каже Ђаковић, додајући да је конкуренција огромна.

О цени уља и шећера

Ђаковић је рекао да је цена уља 189 динара данима, негде 194. У Француској је четири евра, на Малти пет евра. Имамо довољне количине уља, просечна породица троши један до два литра месечно, напоменуо је Ђаковић. 

Пољопривредницима који су протестовали обећана је боља зарада на сунцокрету. Осврћући се на то, Ђаковић каже да се увелико прешло са речи на дела.

"Испуњени су сви захтеви за сунцокрет, 14. октобра почиње пријава за додатне субвенције за сунцокрет и траје месец дана. Могу да се пријаве сви произвођачи који су произвели и продали сунцокрет компанијама које се баве прерадом или су извршили компензацију", додао је он.

Они имају право да месец дана подносе захтеве, од 14. октобра до 14. новембра, поновио је Ђаковић.

Мораторијум на пољопривредне кредите 

Народна банка Србије је донела одлуку да се иде на мораторијум на пољопривредне кредите до годину дана.

Ђаковић каже да већ од понедељка пољопривредници могу да оду у банку, све зависи од појединца и банке – уговор о кредиту је закључен са банком, важно је да није било доцње у досадашњој исплати кредита, дужег од 90 дана, тако да могу да закључе грејс период.

Ускоро креће сетва. Говорећи о ђубиву, каже да је оно скупо, око 150 динара за килограм. У свету је 1.000 евра тона урее, као, на пример, у Француској.

"Семенске робе има довољно, продавци семена кажу да никада није била већа потражња за семенском пшеницом, тражи се преко 30 одсто више, имали смо сушу и разочарање због зараде од кукуруза. Многи ће сада то компензовати тако што ће засејати пшеницу, то је добро са аспекта струке", каже Ђаковић.

Извоз воћа – малина је највише допринела

Најновији подаци кажу да је Србија у периоду јануар/септембар 2022. извезла 629,8 милиона евра, што је за готово 14 одсто више него прошле године.

Ђаковић напомиње да сваке године бележимо рекорд када је у питању извоз воћа, малина је највише допринела том извозу, 13,9 одсто је раст извоза воћарских производа из Србије у овој години, извоз поврћа је 14 посто већи.

Томе је допринела аграрна политика која се води, преговарали само са бројним државама где бисмо могли да извозимо, каже Ђаковић.

"Треба да извозимо што више, и овде треба да буде страних производа. Волимо да наше малине једу по целом свету, један смо од највећих светских произвођача, четвртина или некад трећина светске производње малина произведе се у Србији и мислим да нема земље на планети где се она не једе", закључио је Ђаковић.