Трговцима се више исплати да баце храну него да је поклоне – траже да се укине ПДВ на донације

Храна је у просеку, у целом свету, скупља осам одсто него пре годину дана. Светска организација за храну упозорава да ће због поремећаја које изазива рат у Украјини и раста цена житарица, основне животне намирнице бити још скупље и да време јефтине хране пролази. Упркос свему томе, храна се баца. У Србији на депонијама годишње заврши око 250.000 тона. Трговцима се сада више исплати да храна заврши у смећу, јер на поклоњене намирнице плаћају ПДВ.

Већ шест година исти оглас у излогу Драгановог експрес-ресторана – нико не треба да буде гладан. Зато свакога дана куван оброк донира најугроженијим суграђанима.

"Буде ту 10 до 15 људи, дођу, узму мало хране, не мислим да ико злоупотребљава. Колеге у осталим ресторанима можда не могу да се организују баш на овај начин на који ја могу, али сигурно могу на неки други. Нека ово буде један апел за њих да те вишкове које имају донирају неким установама или то ураде већ на неки други начин, само не бацати", поручује Драган Ђурић, власник експрес-ресторана.

Знају то и грађани, који кажу да у време инфлације више воде рачуна о храни.

Сваки залогај од ручка који нам претекне углавном заврши у смећу. Иако се то на дневном нивоу чини да је занемарљиво, статистика показује да сваки становник Србије на годишњем нивоу баци око 28 килограма хране.

Бацало би се мање када бисмо имали Закон који би мотивисао и грађане и компаније да донирају вишкове. Трговцима се сада више исплати да храна заврши у смећу, јер на поклоњене намирнице плаћају ПДВ.

"Ми се залажемо и даље, сваким даном се боримо да се донесе закон о укидању ПДВ-а на донацију хране што пре. ПДВ није мали, на неку већу количину и већу донацију то су огромни новчани износи, и самим тим компаније би се сигурно више осмелиле да донирају када би закон био донет", рекла је Катарина Жигић Благојевић из Банке хране Београд.

Велики еколошки проблем, али и нови извор енергије

Бачена храна, осим социјалног, велики је и еколошки проблем.

Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС-а, напомиње да један кубни метар депоније сада кошта око 200 евра.

"Ми сада имамо преко 90 посто отпада који се ставља на депоније. Дакле, то је један огроман ресурс који би могао да постане један нови извор енергије. Имамо модел да се од биоенергана конвертује електрична енергија", каже Синиша Митровић.

И док се о штедњи струје увелико говори, чак уводе и обавезне мере, према храни се односимо недопустиво немарно, кажу упућени и наводе да у просеку свако домаћинство у Србији годишње баци хране у вредности од 800 евра.