ЕБРД задржао прогнозу раста Србије на 3,3 одсто за 2022.

Србија ће исту стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,3 процента имати и 2023. годину, процењује међународна финансијска институција, што је за 0,7 одсто ниже од њене мајске пројекције.

У одељку извештаја посвећеном Србији, ЕБРД констатује да је економски опоравак Србије из 2021. настављен у првој половини ове године, мада споријим темпом, при чему истиче да је производња у прва два квартала порасла за 4,3 посто, односно за 3,9 одсто на годишњем нивоу, респективно.

Потрошња домаћинстава је наставила да води економски раст, али је стопа раста потрошње успорила на 4 процента реално у другом кварталу након раста од 7,0 процената у првом, како су се цене повећавале и монетарна политика заоштравала, напомиње се у документу.

Док су инвестиције остале пригушене у другом тромесечју, извоз је у истом периоду наставио снажан раст од 20 процената на годишњем нивоу предвођен извозом робе, пошто је индустријска производња порасла за 4,6 процената, додаје се даље.

ЕБРД такође указује на то да су се глобално растуће цене енергената одразиле на раст рачуна за увоз и на повећање дефицита текућег рачуна у првој половини године.

Глобални раст цена хране и нафте, наглашава се, допринео је да се годишња стопа инфлације у Србији повећа у августу на 13,2 одсто. Као одговор на то, централна банка је шест пута подигла кључну каматну стопу у 2022, са 1 одсто у марту на 3,5 одсто у септембру.

У извештају се наводи да је Влада Србије увела различите мере за основне животне намирнице, за пелет и нафту како би подржала буџете најугроженијих домаћинстава.

Иако су тарифе за електричну енергију умерено повећане, предстојећа зимска сезона биће тест за енергетски сектор и владин фискални простор, оцењује ЕБРД.

Банка на крају наводи да предвиђа раст БДП-а Србије од 3,3 процента у 2022. и 2023. години и упозорава на краткорочне ризике који се огледају у повишеној инфлацији, њеном утицају на расположиви доходак становника и погоршању екстерне тражње због очекиваног успоравања на тржиштима ЕУ.

Када је реч о Западном Балкану, ЕБРД прогнозира раст БДП-а региона од 3,2 процента у 2022, исто колико је проценила у мају, док је пројекцију раста за 2023. годину ревидирала наниже у односу мајску за 0,6 процентних поена на 3 посто, указујући на повећане ризике по економске изгледе, посебно у светлу фискалне рањивости и осетљивост на раст на европским тржиштима.

Што се тиче земаља у региону, ЕБРД предвиђа Албанији раст у 2022. и 2023. години од по 3 процента, Босни и Хрцеговини раст од 3 одсто и од 2,3 посто, респективно, а на КиМ очекује раст БДП-а од 4 посто ове и од 3,7 процената идуће године.

Привредни раст Црне Горе ће, према процени ове банке, износити 3,7 посто у текућој и 4 процента у наредној години, док се раст БДП-а Северне Македоније процењује на нивоу од 2,7 и 2,3 одсто у наведеним годинама.

Пажњу заслужује податак да ЕБРД предвиђа привредни пад Русије за 2022. годину од минус 5 посто, што је за 5 процентних поена боља пројекција у односу на мајску, а за наредну годину је прогнозу ревидирала наниже за три процентна поена на 3 посто.

Утицај санкција на привредну активност у Русији је, наводи се у извештају, био озбиљан, али не тако лош као што се очекивало. То је, с једне стране, резултат корака које је предузела централна банка да спречи финансијску кризу, а с друге, резултат ограниченог санкционисања руског енергетског сектора, што рефлектује значајну зависност оних који уводе санкције за руске енергенте.

Међутим, ненафтна привреда Русије, посебно сектори зависни од страног увоза, тешко је погођена, закључује ЕБРД.