Србија и Турска потписале низ споразума – шта они предвиђају и да ли ће донети нове послове

Какве новине они предвиђају, да ли ће састанци српских и турских привредника на јучерашњем форуму донети нове послове и да ли је реалан раст турских инвестиција у наредном периоду, за Дневник је говорио Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Чули смо током посете турског председника да су трговински и привредни односи покретач сарадње две земље. Како би дали нови замајац тој сарадњи званичници су потписали неколико споразума. Какве новине доносе?

- Турска је једна велика привреда, можемо рећи да је у експанзији, има високе стопе раста. Ту одређен потенцијал постоји у односу на тренутно стање. Ови споразуми који су потписани учвршћују економске и политичке односе између две земље – сарадња између државних управа, сарадња у погледу инвестиција. Из тог доброг политичког односа, треба изаћи одређено разумевање за привреду која је у том односу значајно слабија у потенцијалу него што је конкретно привреда Турске.

Ови трговински односи који се развијају посебно од увођења Споразума о слободној трговини, се развијају континуирано, али свакако на економску условно речено штету Србије, с обзиром да значајно расте тај трговински дефицит.

Као и током претходних посета, са председником Турске дошла је и делегација привредника. Више од 500 привредника из Србије и Турске јуче се састало и разговарало. Шта се очекује од тих састанака?

- Оно што је веома битно је да смо имали контакте са око 500 привредника, било је готово 1.000 контаката што директних што индиректних и врло је значајно да се препозна додатно потенцијал привреде Србије на тржишту Турске које је брзо растуће. Оно што је такође битно јесте то што ће та трговинска сарадња бити подстакнута и кроз директан контакт – отварањем представништва Привредне коморе у Истанбулу. Ти односи су на добром нивоу, али потребно је повећати компоненту Србије у оквиру тих односа.

Током јучерашњег форума турским привредницима још једном је упућен позив да дођу и покрену посао у Србији. С обзиром на тренутну економску ситуацију у тој земљи, на инфлацију која је достигла 80 одсто, да ли је реалан раст турских инвестиција?

- Та инфлација јесте велики проблем, постоји велика унутрашња неравнотежа. Они воде експанзивну монетарну политику у време када за то није време. Они желе да постигну што већи економски раст и када је била пандемија они су имали позитиван раст, а на глобалу је била рецесија.

Што се тиче инвестиција, њих има, али су оне релативно мале. У последњих 10 година је било око 240 милиона евра инвестиција из Турске, а рецимо само у 2021. године укупан број инвестиција које су дошле у Србију из целог света су биле 3,6 милијарде евра. Тај потенцијал да се повећа свакако постоји.

Они су највише инвестирали у текстилну индустрију, доста има њихових фирми које се овде баве грађевинским радовима, затим у у ауто-индустрију. Али оне инвестиције које би требало да дођу у будућности би требало да се усмере на секторе који носе већу додатну вредност.

Које су то сада области које су спремне да се сарадња прошири и на њих?

- То је пре свега ауто-индустрија, али већа додата вредност – значајнији делови који се после користе у ауто-индустрији, онда прехрамбена индустрија, информационе технологије и креативне индустрије.

Турска је међу првих 10 наших спољнотрговинских партнера. И она је све боља - у првој половини године чак за 50 одсто него лане. Међутим, оно што смо чули почетком године у Анкари, а јуче и у Београду - да је циљ 5 милијарди. Када би он могао да буде реалан?

- Ако погледамо актуелне стопе раста колико расте увоз извоз и трговинска размена, може да се то достигне у наредних пет година. Мађутим, то подразумева да Турска има овакве стопе раста, јер те њихове стопе раста захтевају и велики увоз. Рецимо ми имамо велики дефицит са Турском, али Турска на нивоу целе своје спољне трговине има велики дефицит. Са друге стране, важно је истаћи да постоји простор, али треба имати у виду да ови геополитички ризици који су сада актуелни не одговарају привреди Турске.

Оно што карактерише трговинску размену две земље је и даље велики дефицит - у протеклој години увоз из Турске је достигао више од милијарду евра, док је извоз био вредан 183 милиона. Шта је то што Србија може да понуди Турској?

- Тај дефицит је врло проблематичан из разлога што се повећава екстерна задуженост привреде Србије према иностранству. Тај дуг се мора враћати по стопама које иду навише. Наравно, ви када погледате привреда Србије има потенцијал, има шта да понуди. Међутим, са друге стране када постоји то политичко партнерство, на стратешком нивоу онда треба имати додатног разумевања рецимо у креирању ланаца снабдевања за турске компаније које послују у Турској, да то укључи не само Србију, већ цео Западни Балкан, јер би требало да се смањи тај дисбаланс у трговинској размени који имамо са Турском и што се тиче инвестиција да дођу оне које носе већу додату вредност.

Постоји мишљење да Турска гледа на Балкан као на део своје бивше територије и да има неку врсту меког утицаја. Јели то тако?

- То је политичко питање, у смислу те њихове стратегије која се више у медијима помиње, а не као декларативно званична политика Турске. Тај тзв. неосманизам. Међутим, они су показали доста проблема у својим политичким односима у Азији са својим суседима, тако да је овде прилика за Турску да покаже да она није нека агресивна политичка сила, него да има меку моћ и да са том моћи жели да оствари своје економске интереса. Али ти економски интереси треба да обухвате и интересе мањих привреда.