Читај ми!

Како се формира курс динара, Драгашевић: Трудимо се да ограничимо дуго трајање инфлације

Директор Сектора НБС за монетарне и девизне операције Никола Драгашевић истакао је за РТС да централна банка спроводи режим руковођеног пливајућег курса који се формира на основу понуде и тражње за девизама на међубанкарском девизном тржишту, а НБС реагује по потреби, куповином или продајом девиза.

Динар је већ неколико година стабилан иако немамо фиксни већ флуктуирајући курс као модел монетарне политике. То се показало као спасоносно у ери ковида али и у околностима украјинске кризе.

Директор Сектора НБС за монетарне и девизне операције рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је скоро деценију, од августа 2012. године, политика девизног курса, односно примена девизног курса и већи утицај на његову стабилност, нешто што је стварност у Србији.

Према његовим речима, релативна стабилност девизног курса је показатељ економске и финансијске стабилности уопште.

"Курс није фиксни, НБС спроводи режим руковођеног пливајућег курса у којем се курс формира на основу понуде и тражње за девизама на међубанкарском девизном тржишту, а НБС реагује по потреби једнако на обе стране, куповином или продајом девиза уколико има прекомерних притисака ка јачању или слабљењу динара како би реаговала на краткорочне флуктуације", објаснио је Драгашевић.

Није реч о фиксирању курса, унапред одређеном нивоу курса, за разлику од режима земаља које примењују фиксни курс, НБС нема зацртан ниједан ниво, не мора да брани ниједан ниво.

"Постоји флексибилност да у случају прекомерних потреба, постепено прилагођавање је оствариво, може да се реализује, али показали смо да у претходних 10 година та релативна стабилност нема алтернативу, односно да је она због низа показатеља и економске стабилности од круцијалне важности", објаснио је Драгашевић.

Курс динара, раст економије и цене

Драгашевић каже да у претходних 10 година није било лако одржати релативну стабилност курса, били смо изложени бројним неизвесностима, пре свега из глобалног окружења, али је та релативна стабилност курса од августа 2012. допринела стабилности цена у претходном периоду, у периоду од јесни 2013. до половине 2021, од када се суочавамо са глобалном и увезеном инфлацијом.

Према његовим речима, Србија је пуних осам година имала ниску и стабилну инфлацију, упоредиву са земљама еврозоне.

"Један од разлога је стабилност курса, јер од 2010. до 2012, када је постојала увозна инфлација али у много мањој мери, волатилност курса, депресијација из године у годину је водила високој инфлацији, управо са стабилношћу курса смирене су цене на ниском нивоу, то је једна од ствари где су заједно гувернер, односно НБС, Влада и председник допринели да економска ситуација и показатељи у земљи буду што бољи, а тако смо кризу дочекали спремни", навео је Драгашевић.

Друга ствар је отварање простора за решавање питања проблематичних кредита. То оптерећује кредитну активност самих банака, подиже премију и каматну стопу по основу кредитног ризика, указао је Драгашевић.

Подсећа да је у претходном периоду готово сваки 4. или 5. кредит имао категорију проблематичног, а сада је смањен на нешто изнад три процента.

Стабилан крус је, како истиче, основ за предвидиво инвестиционо окружење, за предвидиво окружење за пословање домаћих компанија које нису оптерећене негативним курсним разликама, које сада могу да се посвете свом основном послу, свом бизнису и да тако допринесу даљем развоју економије.

Расту директне стране инвестиције

Драгашевић напомиње да оно што је стимулативно за сваког привредника, без обзира на то да ли је домаћи привредник или инострани инвеситор, јесте стабилно и предвидиво окружење.

"И то НБС жели да постигне и сигнал који шаље инвеститорима – без обзира на то да ли улажу у фабрике, и које желимо да привучемо – реч је о страним директним инвестицијама, које су годинама уназад биле више него довољне да покрију дефицит платног биланса, чак и у овој години бележе висок раст или је реч о инвеститорима који улажу у хартије у вредности", каже Драгашевић.

Од маја до сада смо нето купци 1,5 милијарди евра

Након прва четири месеца, када смо се борили против депресијацијских притисака изазваних високом глобалном неизвесношћу, сукобом у Украјини као и великом потражњом грађана за домаћом ефективом, од маја НБС је надокнадила две трећине нето продаје девиза, и од маја до сада смо нето купци 1,5 милијарди евра.

Драгашевић каже да од 2017, од када постоји повећана стабилност девизног курса, НБС је у већој мери спречавала да динар ојача превише, да курс не оде превише доле, а у амбијенту ниске инфлације. Од 2017. до данас смо купили више од 3,4 милијарде евра нето.

Монетарно затезање

Драгашевић каже да одлуке НБС и промене референтне каматне стопе утичу на стопе на динарском новчаном тржишту.

Еурибор стопе одређене су активностима Европске централне банке. Референтна каматна стопа је подигнута за два процентна поена, а у четвртак ће бити нова седница Извршног одобра НБС где ће се одлучивати и о томе.

Према његовим речима, НБС је успела да монетарно затезање пренесе на новчано тржиште, монетарна трансмисија је успела, одреаговале су каматне стопе на новчаном тржишту, и у реланом сектору са циљем смиривања инфлације.

"Инфлација је глобални феномен, увезена је, нисмо кривци, али смо наредни. Трудимо се да на сваки начин ограничимо њено дуго трајање, односно даљи раст, кроз курс, кроз ограничење цена основних производа и нафтних деривата и кроз пооштравање менетраних услова", закључио је Драгашевић.

среда, 18. септембар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи