Додатна помоћ за излазак из кризе

У оквиру недавно објављеног пакета помоћи банкарском сектору Jугоисточне Eвропе, који се односи и на Србију и на Балкан, Европска инвестициона банка ће до краја априла ставити на располагање 8,5 милијарди евра намењених банкама за кредитирање малих и средњих предузећа. Проблем је што у економској кризи ни до сада доступна средства нису искоришћена.

"Покушавамо да утврдимо зашто у овом тренутку локалне банке не користе кредитне линије које су већ на располагању. Могући су различити разлози и зато смо у сталном контакту са банкарским групама", рекао је за РТС председник Европске инвестиционе банке Филип Мејштат.

Мејштат потврђује да српске банке могу да користе средства ЕИБ за финансирање привреде.

Говорећи о кризи на балкану Мејштат каже да се јавља проблем ликвидности и да је свака земља случај за себе.

Берт Дерудер, финансијски експерт белгијске КБЦ банке, која има филијале у Србији, тврди да западно-европске банке неће напуштати Балкан и Источну Европу и да су ризици у том региону преувеличани.

"Финансијско тржиште игнорише чињеницу да би укупан износ губитака до којих би дошло у случају најгорег сценарија у Источној Европи, није нешто са чиме се не може изборити на европском нивоу", објашњава Дерудер.

Тај губитак би, како тврди, био око 40 милијарди евра, што и није велики износ ако се има у виду да је ЕУ већ издвојила пакет од 25 милијарди евра.

Процена КБЦ банке је да већина Западно европских банака има довољно новца да се избори са могућим шоковима који би настали у Источној Евроипи и Балкану.

Иако је све више умирујућих гласова да неће доћи до општег банкрота у Источној Европи, једино око чега се сви слажу јесте да је немогуће предвидети све последице економске кризе.