Песимистична прогноза Светске банке

Планетарна привреда ће ове године највероватније ослабити, по први пут од Другог светског рата, док ће глобална трговинска размена опасти највише у протеклих осам деценија, прогнозира Светска банка.

Ова пројекција Светске банке је песимистичнија од очекивања Међународног монетарног фонда, који је у јануару прогнозорао за ову годину глобални економски раст од 0,5 одсто, пренела је агенција Блумберг.

Светска банка очекује да раст светске привреде ове године буде пет одсто нижи од његовог потенцијала, при чему ће до највећег смањења доћи у земљама у развоју које би се могле суочити с помањкањем ликвидних финансијских средстава у вредности од 270 до 700 милијарди долара, потребних за плаћање увоза и сервисирање дугова, упозорила је банка.

"Морамо правовремено да реагујемо на растућу кризу која погађа људе у земљама у развоју", рекао је председник Светске банке Роберт Зелик.

"Акцију треба да предузму владе земаља и мултилатералне финансијске институције "како би се избегли социјални и политички немири", указао је челник Светске банке.

Банка очекује да смањењем светске трговине најтеже буду погођене земље источне Азије и да глобална индустријска производња ове године буде чак 15 одсто мања него лани.

Све више забрињава и то како ће земље у развоју моћи да отплате доспеле дугове, нарочито кад је реч о банкама и великим корпорацијама, с обзиром да глобална криза већ приморава богате земље да знатно повећају сопствено кредитирање ради финансирања обимних стимулативних пакета и јачања банкарског система.

Земље у развоју које буду имале приступ тржиштима капитала мораће да отплаћују добијене зајмове по вишим каматним стопама, указала је Светска банка.

У извештају је наведено да су 94 од 116 земаља у развоју већ забележиле успоравање раста својих привреда, при чему је сиромаштво повећано у 43 такве државе. 

Најпогођеније земље у развоју  

Економска криза ће ове године гурнути у сиромаштво још 46 милиона људи , а резултат тога ће бити повећање зависности од стране помоћи.

Водећи економиста Светске банке Џастин Лин је предочио да развијене земље треба да део својих стимулативних издатака усмере у сиромашније земље где ће тај новац ефикасније подстаћи тражњу.

Земље у развоју биће погођене смањењем расположивих кредита, повлачењем директних страних инвестиција, као и оштрим смањењем количине новца које радници из тих земаља, запослени у иностранству, шаљу својим породицама. Смањење таквих новчаних дознака имаће највећи утицај у земљама, као што су Хондурас, Либан и Таџикистан, неведено је у извештају.

За многе земље у развоју још један велики ризик представљају доспели дугови. Светска банка процењује да ће ове године доспети за отплату више од билион долара (хиљаду милијарди) корпоративних дугова и чак три билиона долара државних дугова.