Кредит за стан у динарима, еврима, са фиксном или варијабилном каматом – шта саветује економиста

Пантелићева истиче да се у овом тренутку не може да предвидети шта ће даље бити по питању каматних стопа.

"Моменат повећања референтне каматне стопе заправо индиректно утиче на тржиште кредита. У суштини одлука Европске централне банке је очекивана од почетка ове године. Неки економисти би рекли да је чак и закаснила, дајући простора тржишту да само "испегла" неке ситуације које су се десиле. Међутим, ипак се ставри одвијају тако да је неопходно зауздавати инфлацију и предузимати мере монетарне политике", објашњава Љубица Пантелић.

Према њеним речима извесно је да ће у неком краћем наредном периоду референтна каматна стопа и даље расти, односно повећавати. На тај начин каматне стопе ће се пренети и на тржиште кредита и то није добра вест имајућу у виду да је скоро 10 година била негативна каматна стопа.

"Заправо, тај један део који учествује у компоненти цене кредита, варијабилни је био негативан, тако да је умањивао маржу односно фиксни део који се наплаћивао", наглашава Пантелићева.

Додаје да сада није добар тренутак нити су добра очекивања по питању кретања каматних стопа али са друге стране не знамо колико то може да потраје.

"Оно што јесте сасвим сигурно код стамбених кредита су специфични производи који се узимају једном у животу са роком отплате 30 година. У том року је извесно да ће се каматна стопа кретати неком варијабилном путањом, односно да неће остати фиксна, осим ако је као такву нисте уговорили.

"За оне који су сада у овој ситуацији, која је крајње неизвесна, спремни да уђу у стамбени кредит најбољи савет је да то буде под фиксном каматном стопом и у динарима", саветује Пантелићева.

Наглашава да ће оне који су већ у кредиту промена месечне обавезе сигурно погодити.

"Колико ће да расте рата зависи од износа кредита, од тога колика је главница кредита и период отплате. Пошто је у просеку највећи број кредита негде око 50.000 евра, ако узмемо да се просечна каматна стопа по којој су ти кредити узети коригује за један процентни поен, то би могло да буде 35 до 40 евра, преведено у динарску противвредност око 4.000 динара месечно", поручује економиста Љубица Пантелић.

На питање зашто се на пример, с обзиром да је електронско банкарство једноставње, брже и безбедније, уместо да банке стимулишу клијенте, наплаћујући ту услугу заправо нас терају на старе начине плаћања, Пантелићева каже да се свака промена цене односно тарифника услуга које банка пружа клијентима мора на време да обелодани клијентима.

Додаје да је банка дужна најмање два месеца унапред да обавести клијенте о променама тарифног става било које услуге или увођења нове услуге.

"Већина банака се не бави као основном делатношћи ИТ технологијама и пружањем дигиталних услуга. Они ангажују неку компанију која у њихово име одржава банкомате. Банке су приморане да уведу нове тарифне ставове као услуге, односно наплаћују нешто што раније нису радиле или да коригују цене што је крајње непопуларна мера. Тако је свуда у свету, свака услуга банке се плаћа и скупа је", каже економиста Љубица Пантелић.