ЕЦБ повећала камату да смањи инфлацију, како то утиче на рату за стамбени кредит од 50.000 евра

Ко је чекао Европску централну банку, дочекао је. Да зауставе раст цена јуче су, после 11 година, у 19 земаља еврозоне, повећане кључне каматне стопе за 50 базних поена. Гасе се и подстицаји привреди. 

За нас је ово важна вест пре свега због стамбених кредита – од преко 150.000 кредита подигнутих до јуна, 99 одсто је у еврима.

Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије и председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита, рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да ће сви корисници стамбених кредита индексираних у еврима са променљивом каматном стопом  у значајној мери осетити последице одлуке ЕЦБ да повећа референтну каматну стопу, а зависи од тога колики је износ кредита, када је индекс коришћен. 

Грубе процене показују да би корисник кредита од 50.000 евра, на 25 година, требало да има већу рату за 3.000 до 4.000 динара, напомиње Ханић.

Према његовим речима, променљива каматна стопа значи да је једна компонента фиксирана, а да друга зависи од кретања на међубанкарском европском тржишту.

"Каматне стопе су уговорене у смислу бруто каматне стопе, једна компонента је фиксна, друга варира, то је модел који све банке примењују. На ову другу ниједна банка не може да утиче када је реч о нашем банкарском тржишту", истакао је Ханић.

Прва реакција тржишта када се повећају камате и задуживање поскупи

Ханић објашњава да када се повећа референтна каматна стопа, као кључна полуга коју примењује централне банке појединих земаља, као и наша НБС која је од априла четири пута повећавала ту стопу у борби да се обузда даље кретање цена потрошачких производа – реакције су по правилу знак да је инфлација висока, да може да се очекује.

Додаје да се неповољно јавља ефекат антиципације, очекиваног даљег повећања цена, а произвођачи, продавци, трговци то користе да, пре него што се повећају набавне цене, цене неких инпута, повећавају цене својих производа – то је у економији неповољно јер делује ланчано на цео сектор привреде.

Заоштравање монетарне политике и укидање подстицаја 

Ханић каже да је то невоља, што један лек лечи једну болест али оставља нежељене последице, и то ће успорити економски раст. Основно је питање како наћи баланс, како подесити висину стопе на коју може да се утиче тако да то не обара економски раст, а већ се осећа стагнација.

Међународне финансијске институције, Светска банка, стално коригују пројекцију надоле, истиче Ханић.

Евро ојачао, шта је са јавним дугом

Добро је да је евро ојачао и да ће јавни дуг обрачунат на тај начин бити нешто мањи, напомиње Ханић.

Не забрињава позиција Србије када је у питању јавни дуг, сматра професор, сада је добро одмерена пропорција и удео у укупном јавном дугу је релативно мали, тако да пораст цене долара у односу на евро и на динар само утиче у мери у којој је удео јавног дуга индексираног у доларима у укупном јавном дугу државе. 

Министар финансија очекује да ће до стабилизације и пада цена доћи наредних месеци. Сада је од прошлог до овог јуна инфлација 11,9 процената. Поставља се питање колико и стабилан курс омогућава да се инфлација колико-толико држи под контролом.

Важно је да је курс стабилан и то је својеврсна антиинфлациона мера, додаје он.

Када би курс варирао, када би дошло до тога да евро много јача у односу на динар, онда би стопа инфлације била већа, истиче даље Ханић.

Извесно је да за неколико месеци, зависи и од рода, од пољопривредне производње, и у  случају смањења понуде енергента, прекинутих ланаца снабдевања а наспрам велике тражње – долази до пораста цена, каже Ханић.

"Идеја је да се уравнотежи и геп смањи и на тај начин смање инфлаторни притисци", закључио је Ханић.