На које цене можемо, а на које не можемо да утичемо

Према статистичким подацима, месечна инфлација у мају била је 1,2 одсто, што је ниже од него претходног месеца. Ипак, међугодишњи раст цена премашио је двоцифрену границу и био је 10,4 одсто, упркос ограничењима цена основних намирница и горива.

Највећи део инфлације проузрокован је спољним фактором, пре свега растом цена енергената, хране и логистике. Колика би била реална инфлација, а колика је увезена?

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић рекао je у Дневнику РТС-а да је међугодишња стопа инфлације у мају била 10,4 одсто и да се после десетак година суочавамо с тако високом инфлацијом.

"Морамо да разликујемо факторе који су тада деловали на вишу инфлацију од оних који сада делују. Пре десет година кључни фактор инфлације била је депрецијација девизног курса, данас тога нема", каже Трајковић.

Придружило се још неколико фактора, имамо велики проблем с оним што називамо увозном инфлацијом, ту нису само производи које увозимо, као кафа, јужно воће или одећа и обућа, већ су у питању, пре свега, цене енергената и сировина које су значајно поскупеле, подвлачи Трајковић.

Нафта и остали енергенти део цене коштања великог броја производа

Није реч само о нафти, каже Трајковић. Цена нафте је повећана за неких 70 одсто, а сада први пут имамо да је цена гаса, електричне енергије и угља толико већа на светском тржишту, каже Трајковић.

Према његовим речима, у неким ранијим периодима, када нафта скочи дупло, и гас уз одређено закашњење скочи дупло, сада гас није повећан дупло, већ је цена гаса повећана пет, 10 или 15 пута у зависности од периода који гледате.

Врло је слична и ситуација са ценом струје, претходних десетак година кретала се у распону од 30 до 50 или 60 евра по мегавату, данас је између 100 и 300 евра по мегавату у зависности од дана, а била је и 400 евра.

Иста је ситуација и са угљем, чија је цена три до пет пута већа него у истом периоду прошле године.

"Није нафта важна само због цене горива коју плаћамо на пумпама, и није цена струје и гаса важна само због цене коју плаћају домаћинства, ради се о томе да су нафта и остали енергенти део цене коштања великог броја производа, реч је о неколико хиљада производа", истакао је Трајковић.

Колико износи увозна инфлација 

Базна инфлација је све време, откако смо суочени са овим проблемом, двоструко нижа од укупне, и у мају је била двоструко нижа од укупне, износила је око 6,3 процента, рекао је Трајковић.

Према његовим речима, у оквиру базне инфлације имате део који је увозна инфлација.

Тешко је рећи колико тачно износи увозна инфлација, јер је процес формирања малопродајних цена комплексан.

"Према методама које су нам на располагању, процењујемо да је најмање две трећине укупне инфлације последица увозне инфлације, колика би била инфлација без тога, да ли би била повишена и без тога – би", каже Трајковић.

Ако погледате пројекције НБС и извештаје од пре 6 и 12 месеци, говорили смо и тада да ће инфлација у наредном периоду бити повишена, имали смо проблем са глобалним ланцима снабдевања, што је узето у обзир, додаје он.

Све владе света имале су велике фискалне и монетарне стимулансе којима су ублажили економске последице пандемије коронавируса, између осталог и наша влада, то је довело до повећања количине новца у оптицају, подсећа Трајковић.

Након свега тога дошло је до погоршања тржишта хране и енергената у свету, залихе су правиле земље попут Кине, која својом тражњом значајно подиже цене, на све то дошао је рат у Украјини.

"Постоји тенденција да се сви проблеми припишу рату у Украјини", каже Трајковић. "Истина је да рат у Украјини није те проблеме изазвао него им је додатно допринео, суочени смо са додатним повећањем већ високе цене енергената и хране, племенитих метала." 

Утицај цене нафте на одређене производе

Наводећи пример флаширане воде, Трајковић каже да када људи купују флаширану воду мисле да плаћају воду, а плаћају нафту – вода не кошта скоро ништа.

Такса коју произвођач плаћа држави за флаширану воду износи динар или два, све остало је нафта. Флашица, затварач и етикета праве се од нафте, ви плаћате нафту, а не воду, плус транспорт.

За само једну пластичну боцу потребно је четврт литра сирове нафте.

Осам посто целокупне светске нафте користи се за производњу пластичне амбалаже. Није то само код воде – код млечних производа амбалажа чини 15 до 30 посто цене коштања приликом производње.

За једну стандардну аутомобилску гуму, поред каучука, потребно је 25 до 30 литара сирове нафте.

Иста ситуација је и код козметике, одеће и обуће.

Две трећине свих материјала који се користе у производњи одеће и обуће потичу од сирове нафте. Сва одећа, обућа, синтетички материјали, полиестер, акрил потичу од сирове нафте.

Трајковић истиче да 90 до 95 посто свих једињења која се користе у производњи козметике потиче од сирове нафте.

Шта даље, битне две ствари

Тешко је тренутно говорити о инфлацији, нарочито у наредних неколико месеци, због рата у Украјини ризици су значајно повишени. Трајковић каже да би инфлација могла да достигне максимум у јуну или јулу ове године, не очекујемо да она пређе 11 одсто.

Ризици пројекције инфлације, свака пројекција нужно носи претпоставке, могу и не морају да се остваре.

Две ствари су битне, једно је пољопривредна сезона, наша претпоставка је да пољопривредна сезона буде просечна, мало боља него прошла када је била суша, не би смела да се понови суша и да нема додатне ескалације рата у Украјини, каже Трајковић.

Оно што видимо, на крају године инфлација би била нижа од 10 одсто, око девет процената, када би могла да уђе у границе инфлационог циља НБС, рекао је Трајковић.

"Што се тиче девизног курса то је један од основних начина како НБС чува стабилност базне инфлације, то је део на који можемо да утичемо. Садашњи гувернер води политику девизног курса где се не дозвољавају прекомерне дневне осцилације девизног курса и тиме утичемо на стабилизацију не само базне инфлације већ и очекивања у читавој привреди", напоменуо је Трајковић.

Није важна само инфлација већ и индикатори пословног поверења, индикатори потрошачког поверења, све то има везе са девизним курсом, закључио је Трајковић.