РТС на колубарским коповима – рад у три смене, али неопходан увоз угља за производњу струје
Влада је одобрила ЕПС-у да до краја 2023. увезе четири милиона тона угља, како би се обезбедио несметан рад обреновачких термоелектрана, које покривају половину потреба за струјом у земљи. Рудник "Колубара" сада даје трећину мање угља неопходних за зиму, а прављење залиха за ТЕНТ почеће у августу када се заврши ремонт багера.
У колубарским рудницима ради се у три смене и свом расположивом механизацијом. Одлагач на којем је зимус дошло до хаварије биће у функцији до краја године. Колубарски копови дневно дају око 62.000 тона угља, а крајем лета копаће се кажу, 80.000 тона. Ипак, увоз је неопходан.
За производњу једног мегават сата струје, у просеку је потребно 1,6 тона угља и у овом тренутку кажу јефтиније је увозити угаљ него струју.
"Уговорили смо 300.000 из Пљеваља из Црне Горе и 100.000 из Бановића. То је угаљ нешто квалитетнији него наш, што ће нам помоћи и да дигнемо квалитет овог нашег угља. Односно у тренуцима када имамо пад снаге да подигнемо снагу, на тај начин ћемо смањити употребу мазута", изјавио је Милан Јаковљевић, извршни директор за производњу угља у ЕПС-у.
Рачуна се и на увоз угља из Бугарске, Румуније, али је проблем транспорт који, заправо, и повећава трошкове увоза. Најављена је могућност увоза и са Косова и Метохије – потенцијал је огроман, али сарадњу диктира политика.
"Ту треба решити проблеме. Електропривреда и нико од нас нема увида, КЕК управља системом. Да ли је стање на површинским коповима такво да она може да се повеће? Да ли може да се повећа у количинама које тржиште, да ли су то количине 100 хиљада, милион тона или више? То су питања на које КЕК треба да одговори. Али, и да је и то све могуће, а претпостављам да јесте, проблем је логистика. Лигнит не трпи дуги транспорт, железница не функционише", напомиње Ивица Јаковљевић са Факултета техничких наука у Косовској Митровици.
У колубарским рудницима је пет копова, а план је да 2025. раде само три: "Тамнава западно поље" "Поље Е" и нови коп "Радљево" који ће обезбедити довољно квалитетног угља.
"Инвестиције, инвестиције само инвестиције. Све оно што смо пропустили да платимо на мосту, платићемо на ћуприји. Боље би било да смо то инвестирали претходних година и да смо оспособили ове површинске копове. У том случају ми не би сада увозили, већ извозили угаљ", сматра Драган Игњатовић, професор Рударско геолошког факултета у Београду.
Игњатовић додаје да само кроз те инвестиције створиће се предуслови да се за три до пет година стабилизује електроенергетски систем и да ЕПС опет поново може да извози електричну енергију.
"Када се заврши тај инвестициони циклус који би требало да траје три године, ми би требало да дођемо на ниво на коме је Колубара била пре 7-8 година када смо имали велике количине откривеног угља и сигурну производњу", каже Милан Јаковљевић.
За једну тону угља претходно би требало склонити два и по кубика земље, такозване јаловине. У наредном периоду на коповима ће сигурно бити посла. План ЕПС-а је да запосли 600 младих радника, трећина је већ ангажована.
"То је кадар који је недостајао дужи низ година, после дугог периода имали смо наменско запошљавање. Пре свега смо инсистирали да то буду производни радници, млади људи који треба да замене људе који су отишли у пензију или ће у наредном периоду отићи у пензију", указује Милан Јаковљевић.
Ни угаљ за широку употребу више ником не дугују, у првом полугођу испоручене су, кажу, све раније уговорене количине.
Приоритет је сада обезбедити што више угља за рад термоелектрана, мање количине ићи ће на слободно тржиште, али само за приоритетне потрошаче, као што су болнице, топлане и неке установе.
За грађане на стовариштима ове године неће бити ни угља из Колубаре, ни угља из Костолца.
Коментари