Зашто су српски млинари на корак од одлуке да зауставе производњу брашна

Потрошачи у Србији најчешће купују финије брашно, тип 400. Њега се у производњи добија знатно мање него типа 500, који користе пекари, посластичари, кондитори и који се углавном извози.

Како је држава пре месец и по дана спустила рампу за извоз брашна, млинари су се нашли у озбиљном проблему. А складишта су пуна.

"Ми имамо око 1.500 тона брашна типа 500 и 850 у залихама, пре свега, силосима и магацинима. То нам у овом тренутку ствара додатни проблем пошто су те залихе на нивоу који никада раније нисмо имали. Доводи до тога да размишљамо да на краћи период зауставимо производњу без обзира што имамо довољно сировина и до иза нове жетве, а као што се зна жетва стиже за два месеца", каже Предраг Ђуровић из "Житопромета Млин" из Сенте.

Забрана извоза житарица, уља и брашна имала је смисла када су почели геополитички потреси због сукоба у Украјини која је велики извозник жита, сматрају у Привредној комори Србије.

Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС, истиче да колико год причали да смо пољопривредна земља и да имамо свега, то се не види када крене криза.

"Људи навале на рафове, они физички не могу да се напуне и онда када видите да нема брашна онда ћете да купите шећер, уље и ту креће кризни стампедо. Да би се то спречило држава је увела добру меру и направили смо стабилност. То је трајало неко време, али већ после треће недеље се смирила и сада је кренуо пад тражње", поручује Богуновић.

Додатни проблем настао је што су у међувремену наша традиционална тржишта нашла замену за произвођаче из Србије.

Богуновић наглашава да брашно не може да се лагерује на дужи временски период, јер кад крене лепо време креће и жижак да ради.

"Поред тога код брашна цена је сада јако добра и треба је искористити. Имамо и традиционалне купце који су ослоњени на нас. Није лако доћи до купца. Ову ситуацију користи Мађарска, Бугарска, Хрватска. И Македонија има млинове", каже секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

Млинарска индустрија је сигурни купац пшенице. Годишње откупи више од 600.000 тона и све користи за прераду, а не за даљу продају. Због пада прихода од извоза, многи млинари сада размишљају како ће обезбедити нови род.

"Дижући кредите и купујући од добављача ми смо средства заробили у сировину а ако се деси случај као сада, да са том сировином не можемо слободно да располажемо да не можемо да је прерађујемо и извозимо наше производе и да са тим новцем сервисирамо обавезе према банкама онда је велики ризик за наше пословање и будућност", сматра Предраг Ђуровић.

Млинари истичу да извоз не би утицао на поскупљење брашна, јер је у Србији месецима на снази Уредба о ограничењу цена основних животних намирница.

Подсећају да су за два месеца важења уредбе добили јефтинију пшеницу из робних резерви, док за фебруар и март још чекају помоћ државе.

Пре неколико дана у Влади је одржан састанак на којем су разматране могућности увођења квота за извоз житарица и пуштање слободног извоза брашна.

За следећу недељу најављен је нови састанак, након којег би предлог ових одлука коначно могао да се нађе на седници Владе.