И цена ђубрива због рата у Украјини обара рекорде, "Азотара" почиње производњу
Готово три и по године после стечаја и годину дана од приватизације, нови власник "Азотаре" почиње производњу свих вештачких ђубрива. Због рата у Украјини обустављен је извоз вештачког ђубрива из Русије, а цене обарају рекорде – три пута су више него прошлог пролећа.
Панчевачка Азотара је 2018. отишла у стечај, а прошлог маја за 650 милиона динара купила је новосадска фирма "Промист". Са увозним сировинама већ производе течно еколошко ђубриво, а до краја године сви производни погони биће у раду и тржиште ће испоручивати сва вештачка ђубрива.
"Тренутно смо у фази реконструкције свих погона за пробни рад у 'Азотари'. Тренутно имамо 200 запослених. Тридесетак инжењера активно ради на томе да се што пре активира производња, покрене барем у једном мањем обиму крајем априла, да бисмо ипак покушали да стигнемо на прихрану пшенице", наводи комерцијални директор ХИП "Азотаре" Данило Томашевић.
Тренутно, за тону вештачког ђубрива треба дати и 900 евра, што је три пута већа цена од оне коју су пољопривредници плаћали у току прошле сетве. У Привредној комори најављују подршку "Азотари" јер је производња ђубрива стратешки значајна за земљу.
"Пре свега имамо једну кризну ситуацију која је последица рата у Украјини. Дошло је до већих поремећаја и потребе производње хране, самим тим и потреба за производњом вештачких ђубрива. А она је уско повезана са растућом ценом природног гаса и из тог разлога постоји општи пораст цена производње ђубрива", појашњава Бојан Станић из Сектора аналитике у ПКС.
"Промист" је пре пет година купио и бившу панчевачку фабрику стакла, на чијој локацији већ граде силосе за будући логистички центар за претовар и складиштење житарица. А када крене с пуним капацитетом рада, "Азотара" ће, кажу, запослити још 200 људи.
"Капацитет фабрике је такав да ми годишње можемо да подмиримо потребе Србије са нитратним ђубривима и да један део извеземо", каже Томашевић.
"Азотара" већ има склопљене уговоре за извоз течног ђубрива у Мађарску, Румунију и Бугарску. Са транспортом немају проблема јер имају своје танкере, а роба иде Дунавом.
Коментари