Цене енергената расту због рата у Украјини – колико брзо Европа може до обновљивих извора

Никола Рајаковић наводи да се може и мора рачунати на обновљиву енергију до краја деценије, као и да се енергетски сектор у последњих неколико месеци нашао под дејством непријатних дешавања.

"Задње две године имамо ковид, сад се суперпонирала украјинска криза. Русија је највећи снабдевач гасом европског континента, а све се то дешава у енергетској транзицији", навео је професор Рајаковић.

Истакао је да задатак декарбонизације оштрим темпом који је Европа поставила пред себе не може остварити преко ноћи, већ да је то вишедеценијски посао.

"До 2030. реално је очекивати да ће Европа значајан део својих енергетских потреба подмиривати из обновљивих извора енергије, али никако то не може бити 2030. у обиму у којем би то Европа очекивала", нагласио је Рајаковић.

Европска унија је и пре рата у Украјини на листу обновљивих извора вратила и гас и нуклеарну енергију. Професор Рајаковић је објаснио да је најкритичнији период и за Европу и за Србију наредне две, три зиме.

"Велики поремећаји чији смо сведоци доводе до тога да нису енергетски биланси за наредну зиму извесни. Пуно је знакова питања, према томе, треба размишљати јако добро како оспособити енергетски сектор да наредна зима прође", казао је Рајаковић.

Додао је да би наредни период о којем би требало размишљати јесте 2030, а нагласио је да је најлакше планирање за 2050. годину, а најтеже за следећу зиму, што је оценио као парадокс у енергетици.

Угаљ никада није био скупљи и траженији. Рајаковић је објаснио да је јасно да ће угаљ нестати средином овог века, а да је у овом тренутку несташица мегават-сата и електричног и топлотног.

"Тренутне цене на берзама су реда 240 евра по мегават-сату. То је изузетно високо. Ви кад поредите са ценама од пре ових драматичних поремећаја, то је повећање пет, шест пута. Па ко то да издржи. Са гасом је још суровија прича", навео је професор Рајаковић.

Поручио је да су те цене за просечне грађане неприхватљиве и да државе морају да предузму заштитне мере да енергетски сектор остане на ногама и припреми за обнову.

Професор Рајаковић је истакао да је тешко очекивати да се цене спусте док траје рат у Украјини, а да ће по смиривању ситуације нова равнотежна тачка за цене бити пуно виша од старих цена.

"Цене енергената – и гаса, и нафте, и нафтних деривата, а исто тако и цена мегават-сата електричног, све ће то бити на знатно вишем нивоу него на шта смо претходно навикли", нагласио је Рајаковић.

Додао је да се мора помоћи најсиромашнијима, пошто високе цене могу да их угрозе.

Србија већину струје добија из угља, а ове зиме је било доста проблема. Професор Рајаковић је истакао да се морају уложити максимални напори, пре свега у термоенергетском сектору.

"Са угљем смо ми имали, како бих ја то рекао, уско грло. Откривка или јаловина није одрађена на време и квалитетно. Затим, наишло се на те неквалитетне делове угља. Кад се то надодало на, рекао бих, недовољно квалитетно припремљене котлове, генераторе и турбине, резултат је био тај који смо имали и који не желимо", казао је професор Рајаковић.

Напоменуо је да би ново руководство ЕПС-а требало да ангажује најбоље стручњаке како бисмо следеће године имали стабилно снабдевање из наших електрана.