Душек за РТС: Велики технолошки напредак је добра вест за Србију, свет улази у нову економску еру

 Када смо прошли пут разговарали, рекли сте да Србија постаје лидер у биотехнологији. Шта данас видите као наш највећи потенцијал?

Сматрамо да економије широм света мењају не само вештачка интелигенција, већ и квантна технологија, напредак у здравственој, енергетској технологији, и видимо експоненцијални раст.

Али, морамо то учинити одговорно и на начин који отвара нове изворе раста и продуктивности. Такође, важно је да све те промене прати благовремено и флексибилно законодавство. Ту је Србија на добром путу.

Где се све примењује вештачка интелигенција?

Догодило се велико буђење широм света о моћи вештачке интелигенције у целини и о моћи напредних технологија. Верујем да смо на прагу онога што називамо интелигентним добом, где све те технологије заиста могу да нам помогну у постизању бољих резултата, нових извора раста, а здравство је један од сектора који се потпуно трансформише.

На пример, откривање лекова. Први пут је развијен лек за ретку болест плућа, и то брзо уз знатно ниже трошкове, што потпуно мења начин на који се откривају лекови. Бележимо и велики напредак у генској терапији.

Како данас гледате на Србију?

Добра вест је велики технолошки напредак. Али, да будемо искрени, глобална економија је и даље у прилично крхком стању, још се није у потпуности опоравила од шока изазваног ковидом, и имамо нову економску географију с одређеним индустријским политикама и другим мерама. Србија се са свим тим изазовима такође носи.

Мислим да је важно искуство које Србија има у отварању различитих тржишта, како у биоекономији, тако и, рецимо, у високотехнолошком сектору. Србија је позната по веома обећавајућем високотехнолошком сектору са иновативним компанијама.

Да сумирам, рекао бих да је веома важно имати различита економска партнерства, а Србија је добро позиционирана за то.

Шта је тренутно највећа опасност за глобалну економску ситуацију? Какве су пројекције Светског економског форума?

Највећа претња је економска фрагментација, односно подела. Ако допустимо да се она потпуно развије, Међународни монетарни фонд и Светска трговинска организација израчунали су да би то коштало седам одсто глобалне производње.

Вероватно улазимо у нову економску еру за свет, а претња дуготрајне и неуређене економске фрагментације је реална. У Светском економском форуму пратимо и ризике, али радимо и на идентификацији прилика.