Читај ми!

Шефица ММФ-а у Србији: Скупљи енергенти ризик за буџет, инфлацији кумује раст цена сировина и хране

Мисија Међународног монетарног фонда у Београду почела је другу ревизију аранжмана из предострожности са Србијом. Издаци за јавне инвестиције планирани буџетом доприносе расту и утичу на привредни раст на средњи рок, рекла је за РТС шефица Канцеларије ММФ-а у Београду Јулија Устјугова.

У разговору за РТС Јулија Устјугова каже да су због ситуације у Украјини макроекономски изгледи забрињавајући.

"Према ономе што сада можемо да видимо рат и санкције, које су уведене, утицале су на глобалну економију, али и на Србију. Краткорочно, важно је да пажљиво пратимо ситуацију и да прилагођавамо макроекономску политику, како бисмо пребродили ефекат преливања који се односи на прекиде у ланцима снабдевања и на глобалном финансијском тржишту, али и повећане инфлације због раста цена сировина", каже Устјугова.

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтар рекао је да је један од изазова за Србију ослањање на увоз енергената из Русије.

"Србија увози више од 80 одсто гаса и скоро сав тај гас долази из Русије. Цене гаса иду у небо и достижу своје историјске максимуме. Србија је од раста цена делимично заштићена дугорочним уговором са Русијом, који је закључен по много повољнијој цени. Али тај уговор истиче за неколико месеци и нове цене и нови уговор су још један од разлога за забринутост", сматра шефица Канцеларије ММФ-а у Београду.

Павле Петровић из Фискалног савета проценио је да је Србија преко ЕПС-а и Србијагаса за увоз енергената већ потрошила милијарду евра.

"Ми почињемо другу ревизију аранжмана из предострожности са Србијом. Ово је оквир за сарадњу ММФ-а и српских власти. Пажљиво ћемо проћи кроз све бројке, укључујући и ту процену коју је објавио Фискални савет", нагласила је Устјугова.

Високе цена гаса јесу ризик за буџет, сматра Устјугова, али како каже, ризик представља и ситуација у производњи струје.

Србија је према њеном мишљењу, захваљујући фискалној консолидацији, имала фискални простор да помогне привреди и грађанима, али би те мере требало да буду добро циљане.

"Кад је пандемија почела пре две године брза реакција је била веома важна. Било је важно реаговати мерама које су расположиве. И српске власти су то урадиле. Реакција је била брза, а мере су биле свеобухватне. И ми смо више пута похвалили ту реакцију на пандемију. Сада, када смо 2021. видели снажан економски опоравак, рекли смо да је време да се размишља о фискалној консолидацији за 2022. Што значи смањити фискални дефицит и ограничити било какав ванредни трошак, већ се усмерити да те мере буду добро циљане", објашњава шефица Канцеларије ММФ-а у Београду.

О томе је ММФ већ разговарао са представницима српских власти у октобру у оквиру буџетских консултација.

"Имамо фискалну консолидацију, јер се очекује да се мањак у буџету ове године смањи на три одсто БДП-а. А оно што ми посебно ценимо, што су овим буџетом планирани већи издаци за јавне инвестиције. Оне ће достићи седам одсто 2022. То је врло важно, јер ти расходи доприносе расту и утичу на привредни раст на средњи рок", каже Устјугова.

Тај пакет износио је осам милијарди евра. Фискални савет каже да је био скуп и да је могао да кошта две милијарде мање да није било једнократних расхода – помоћ младима и пензионерима.

"Тај аргумент Фискалног савета је добар, али са друге стране у неизвесним околностима када је влада морала да реагује брзо, али и свеобухватно. И мислим да је управо то и учињено", мишљења је представница ММФ-а.

Неке од тих мера биће предмет разговора са српским властима у оквиру друге ревизије аранжмана са ММФ-ом.

"Разговараћемо о томе да ли сада треба направити избор и применити мере које стимулишу тражњу и односе се на решавање неких социјалних проблема или, с друге стране, повећавају инфлаторне ризике. Оно што могу да вам кажем је да је исплата једнократне помоћи пензионерима одговарајућа мера у овом тренутку јер ће надокнадити пензионерима оно што им је узела висока инфлација о којој смо разговарали", рекла је Устјугова.

Инфлација је, каже, један од изазова и у Србији, и у свету.

"Важно је да разумемо шта су сада заправо узроци инфлације. Узроци инфлације су на страни понуде. Прекиди у ланцима снабдевања прошле године изазвали су раст цена сировина и хране. И то је кумовало инфлацији", рекла је за РТС шефица Канцеларије ММФ-а у Београду Јулија Устјугова.

уторак, 05. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње