Шефица ММФ-а у Србији: Скупљи енергенти ризик за буџет, инфлацији кумује раст цена сировина и хране
Мисија Међународног монетарног фонда у Београду почела је другу ревизију аранжмана из предострожности са Србијом. Издаци за јавне инвестиције планирани буџетом доприносе расту и утичу на привредни раст на средњи рок, рекла је за РТС шефица Канцеларије ММФ-а у Београду Јулија Устјугова.
У разговору за РТС Јулија Устјугова каже да су због ситуације у Украјини макроекономски изгледи забрињавајући.
"Према ономе што сада можемо да видимо рат и санкције, које су уведене, утицале су на глобалну економију, али и на Србију. Краткорочно, важно је да пажљиво пратимо ситуацију и да прилагођавамо макроекономску политику, како бисмо пребродили ефекат преливања који се односи на прекиде у ланцима снабдевања и на глобалном финансијском тржишту, али и повећане инфлације због раста цена сировина", каже Устјугова.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтар рекао је да је један од изазова за Србију ослањање на увоз енергената из Русије.
"Србија увози више од 80 одсто гаса и скоро сав тај гас долази из Русије. Цене гаса иду у небо и достижу своје историјске максимуме. Србија је од раста цена делимично заштићена дугорочним уговором са Русијом, који је закључен по много повољнијој цени. Али тај уговор истиче за неколико месеци и нове цене и нови уговор су још један од разлога за забринутост", сматра шефица Канцеларије ММФ-а у Београду.
Павле Петровић из Фискалног савета проценио је да је Србија преко ЕПС-а и Србијагаса за увоз енергената већ потрошила милијарду евра.
"Ми почињемо другу ревизију аранжмана из предострожности са Србијом. Ово је оквир за сарадњу ММФ-а и српских власти. Пажљиво ћемо проћи кроз све бројке, укључујући и ту процену коју је објавио Фискални савет", нагласила је Устјугова.
Високе цена гаса јесу ризик за буџет, сматра Устјугова, али како каже, ризик представља и ситуација у производњи струје.
Србија је према њеном мишљењу, захваљујући фискалној консолидацији, имала фискални простор да помогне привреди и грађанима, али би те мере требало да буду добро циљане.
"Кад је пандемија почела пре две године брза реакција је била веома важна. Било је важно реаговати мерама које су расположиве. И српске власти су то урадиле. Реакција је била брза, а мере су биле свеобухватне. И ми смо више пута похвалили ту реакцију на пандемију. Сада, када смо 2021. видели снажан економски опоравак, рекли смо да је време да се размишља о фискалној консолидацији за 2022. Што значи смањити фискални дефицит и ограничити било какав ванредни трошак, већ се усмерити да те мере буду добро циљане", објашњава шефица Канцеларије ММФ-а у Београду.
О томе је ММФ већ разговарао са представницима српских власти у октобру у оквиру буџетских консултација.
"Имамо фискалну консолидацију, јер се очекује да се мањак у буџету ове године смањи на три одсто БДП-а. А оно што ми посебно ценимо, што су овим буџетом планирани већи издаци за јавне инвестиције. Оне ће достићи седам одсто 2022. То је врло важно, јер ти расходи доприносе расту и утичу на привредни раст на средњи рок", каже Устјугова.
Тај пакет износио је осам милијарди евра. Фискални савет каже да је био скуп и да је могао да кошта две милијарде мање да није било једнократних расхода – помоћ младима и пензионерима.
"Тај аргумент Фискалног савета је добар, али са друге стране у неизвесним околностима када је влада морала да реагује брзо, али и свеобухватно. И мислим да је управо то и учињено", мишљења је представница ММФ-а.
Неке од тих мера биће предмет разговора са српским властима у оквиру друге ревизије аранжмана са ММФ-ом.
"Разговараћемо о томе да ли сада треба направити избор и применити мере које стимулишу тражњу и односе се на решавање неких социјалних проблема или, с друге стране, повећавају инфлаторне ризике. Оно што могу да вам кажем је да је исплата једнократне помоћи пензионерима одговарајућа мера у овом тренутку јер ће надокнадити пензионерима оно што им је узела висока инфлација о којој смо разговарали", рекла је Устјугова.
Инфлација је, каже, један од изазова и у Србији, и у свету.
"Важно је да разумемо шта су сада заправо узроци инфлације. Узроци инфлације су на страни понуде. Прекиди у ланцима снабдевања прошле године изазвали су раст цена сировина и хране. И то је кумовало инфлацији", рекла је за РТС шефица Канцеларије ММФ-а у Београду Јулија Устјугова.
Коментари