Читај ми!

Шта је транзиција породичних фирми – када је наследник спреман да руководи

Пројекат "Породичне фирме – стуб развоја економије" покренут је у Србији пре петнаестак година. Око 95 процената свих приватних предузећа тада су биле породичне компаније, око 70 одсто у "рукама" првог власника. Оснивач породичне компаније је и власник и менаџер, и рачуна да ће предузеће у будућности водити неко од чланова породице, углавном њихово дете. Борис Вукић, један од оснивача "Адижес центра" за југоисточну Европу, истиче да је главни изазов у породичној фирми прелазак с једне генерације на другу.

У дефинисању породичних фирми, истиче Борис Вукић за РТС, користе дефиницију ЕУ која каже да су то оне компаније чијим капиталом управљају оснивач или особа која је купила компанију или неко од чланова његове породице, а руководи неко од чланова породице.

Додаје и да када је реч о акционарским друштвима, у том случају је власништво 25 одсто једног или више чланова породице.

Један од критеријума које користе у истраживању јесте и то колико власник има година. У ЕУ имају још један критеријум, а то је да са навршених 55 година власници треба да размишљају о томе ко ће у будућности водити компанију. 

"Власника ДОО који имају више од 55 година 2020. године је било око 37.300, од 2015. тај број је порастао за 3.200. Те фирме запошљавају око 265.000 радника, и њихов број је за пет година порастао за 80.000. Те компаније остварују 30 одсто прихода на целом тржишту Србије", истакао је Вукић.

Транзиција с једне на другу генерацију 

Вукић истиче да не значи да онај ко напуни 55 година треба и да се повлачи са сцене, него да је то прави тренутак да почне темељну припрему за транзицију с једне генерације на другу.

Главни изазов у породичној компанији је како да се направи та транзиција.

Пре неколико година, 77 одсто оснивача очекивало је да фирму наследи члан породице, пре свега дете.

"Када се каже наследили, ту власници очекују да њихова деца и наследе и руководе фирмом, и ту стално морамо раздвајати појмове руковођења и власника. Није реално очекивати да на исти начин и оснивачи и друга генерација воде компанију. То није нешто што је реално и тај однос се мења", нагласио је Вукић.

Наводи и да се све више дешава да се  породичне компаније продају и да неко други улази у власништво, а да на чело тих компанија долазе професионални менаџери.

"Ми на овом простору од 1945. године па до Анте Марковића, кад је увео приватно предузетништво, нисмо имали могућност да човек покрене фирму. Од тада до данас порасле су фирме, порасла су деца. Тако да код нас долази до прве смене генерација која је у принципу и најболнија", оценио је он.

Неки подаци говоре да у само 30 одсто случајева дође до успешне транзиције, односно да породица која је управљала капиталом и руководила фирмом настави то да ради и у будућности.

Када је наследник спреман да преузме фирму 

"Идеалан пут је да кад дете заврши факултет ради, али не код родитеља него у некој другој фирми, која је на вишем степену организационог развоја, ако би то још могло да буде негде у иностранству, па након две-три године да се врати у породичну фирму. Онда и у породичној фирми редом да иде, јер се не долази одмах на позицију директора", саветује Вукић.

Транзиција је, истиче, процес и дете мора да се пење у хијерархији у породичној фирми.

Такође, сматра да су права деце да раде шта хоће и да ако им се свиди у иностранству да треба и да остану тамо.

Важно је, указује, припремити компанију да би могла да буде вођена на другачији начин, треба да се припреми тај наследник, али и оснивач фирме. 

У процесу транзиције с генерације на генерацију, наследницима и оснивачима треба да помогну сви – од државе до медија, поручио је Вукић.

петак, 04. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи