Светска банка смањила прогнозу БДП-а Србије у 2026. на 2,7 одсто

Водећи економиста за Западни Балкан у Светској банци Ричард Рекорд представио је данас у Београду Редовни економски извештај за Западни Балкан, према којем је прогноза привредног раста Србије за ову годину смањена са 3,0 на 2,7 одсто, а за 2027. годину са 3,1 на 3,0 одсто.

Прогнозе изнете у Редовном економском извештају за Западни Балкан показују да ће комбиновани привредни раст земаља Западног Балкана достићи 2,8 одсто у 2026. години, што је за 0,3 процентна поена мање у односу на претходне пројекције.

Очекује се скромно убрзање раста у региону Западног Балкана на 3,2 одсто у 2027. години, рекао је Рекорд.

Рекорд је навео да привредни раст Западног Балкана успорава и да ће раст земаља региона остати успорен током 2026. и 2027. године, под утицајем ефеката конфликта на Блиском истоку, упорне инфлације и појачане неизвесности.

Лична потрошња, која је покретач раста, не може заувек да функционише.

"Веома је тешко давати прогнозе када не знамо до када ће конфликт на Блиском истоку да траје. Процењујемо да ће просечна цена нафте Брент ове године износити око 90 долара по барелу. Видећемо како ће инвеститори да реагују", каже Рекорд.

Скок цена енергената генерише инфлацију

Енергенти су и главни извор инфлације у Србији.

"То је две трећине инфлације тренутно и оно што је битно када ће то да се прелије на домаће цене ако цена нафте расте, цена струје, гаса, свих могућих инпута расте онда дефинитивно ће то извршити притисак и на домаће цене. Можемо то мало да кроз акцизну политику апсорбујемо али свакако не у потпуности“, напомиње економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић.

Привремено смањивање акциза на нафтне деривате смањује приходе државе за неких 30 до 40 милиона евра месечно, што не утиче значајније на буџет.

Значило би да се питање НИС-а и рафинерије реши што пре, сматра Шестовић. Каже и да је мало повећање текућих трансакција далеко од нивоа који би захтевао додатно задуживање.

Штедња као једна од опција

Ако криза потраје, међутим, требало би размислити о штедњи.

"Дошло је до малог повећања субвенција. Сад опет, питање је како оне да се смање, да се врате и други дискрециони расходи, укључујући јавне инвестиције, набавка робе и услуга, то су прве категорије, оне су доста велике и то су прве категорије расхода које се гледају где могу да се направе неке уштеде“, указује Шестовић.

Специфичност Србије је и релативно значајно учешће пољопривреде у привредном расту, али су лоше сезоне последњих година довеле до већег увоза за прехрамбену индустрију.

Имамо развијену индустрију компоненти за аутомобилску индустрију, али на руку нам не иде ситуација у којој су европски произвођачи. Изузетак је "Стелантис" који показује добре резултате.