Не штеди се за старост – који су разлози за неповерење у приватне пензијске фондове

Од укупног броја запослених, тек сваки 33. редовно штеди у приватним пензијским фондовима. Неповерење грађана и високе накнаде велики су кривци за малу заинтересованост.

У прилог штедње у приватним пензијским фондовима иде и то што једини имају пореске привилегије: за уплате до 6.000 динара месечно не плаћа се порез.

То у деценији и по постојања, ипак, није било довољно за продобијање корисника.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета каже да се полисе животног осигурања, које имају исту сврху, али не уживају те олакшице, три пута више уплаћују.

"Да не причамо о далеко заступљенијој штедњи у банкама, па чак и инестициони фондови који функционишу на сличном принципу, али немају те пореске олакшице. Они сада имају већу имовину од приватних пензионих фондова, што јасно показује да систем није испунио очекивања која смо имали пре 15 година", каже Никола Алтипармаков.

Да ли је направљена штета

Неиспуњена очекивања, на срећу, нису направила штету. Фискални савет наводи да приватни пензијски фондови нису урушили фискалну стабилност, јавне финансије, што се десило у суседним земљама, где је штедња у тим фондовима била обавезна.

Шта о свему наведеном мисле, у добровољним пензијским фондовима нису желели да говоре. Ни њихова Групација у ПКС, анализу Фискалног савета неће да коментарише, али хоће да учествује у јавној расправи.

"Имајући у виду значај теме, о којој се, нажалост није довољно расправљало претходних година, ми ћемо у наредном периоду објавити анализу до сада урађеног и тренутног стања, са препорукама за унапређење постојећег система, а на основу вишегодишњег искуства наших чланица у управљању добровољним пензијским фондовима", наводе у ПКС.

Народна банка Србије (НБС) задужена за надзор приватних пензијских фондова даје им прелазну оцену. Кажу да је њихово учешће у бруто домаћем производу Србије достигло 0,9 процента.

"С обзиром на то да је оквирно тек свако десето запослено лице члан неког добровољног пензијског фонда, јасно је да постоји простор за повећање покривености становништва овим видом штедње за старост, пре свега подизањем свести о значају доборовољних пензијских фондова за остваривање додатних прихода у старости", наводе у НБС.

Никола Алтипармаков истиче да је мање младих који раде, а више старијих који примају пензије. "То значи да су и приватне и државне пензије све скромније. Порука је да људи треба додатно да штеде", каже Алтипармаков.

Али не, каже, увођење обавезног приватног пензионог осигурања какво постоји на пример у Хрватској. Уводили су га и Мађари и Пољаци, па одустали.

Разлог ниског поверења штедиша у приватне пензионе фондове, могао би се наћи у чињеници да нема гаранције да неће изгубити новац.