Цене литијума и других сировина угрожавају енергетску транзицију

Електрични аутомобили, соларни системи и ветроелектране имају велику улогу у борби против климатских промена. Међутим, према прогнозама немачког института, њихова производња могла би у будућности знатно да поскупи.

Постоје назнаке да ће сировине попут литијума, кобалта, бакра и никла знатно поскупети у будућности. То ће имати последице по енергетску транзицију, јер су управо ти метали потребни за производњу електричних аутомобила, соларних система и ветроелектрана.

"Потражња за тим сировинама ће током наредних деценија нагло порасти", наводи се у студији Немачког института за економска истраживања (DIW). Цене би могле да достигну врхунац око 2030, а затим да на том нивоу остану годинама.

"То би зато представљало препреку енергетској транзицији", каже научник са Института "Лукас Боер", позивајући се на студију за коју се изричито наводи да није "прогноза" већ "испитани сценарио".

За изградњу ветроелектрана и фотонапонских система потребне су велике количине бакра, а за батерије електричних аутомобила исто тако велике количине литијума, кобалта и никла. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), годишња потрошња бакра у наредних 20 година вероватно ће се удвостручити, никла више него утростручити, а кобалта ушестостручити.

Двадесет пута више литијума

Највише ће вероватно да порасте потражња за литијумом. Иако би понуда тог метала до 2040. могла да буде и преко 20 пута већа него данас, она тешко да ће одржати корак са потражњом. С обзиром на то да се ти метали добијају у рудницима, и то уз велике трошкове, могло би да прође и 20 година пре него што се развију нова налазишта.

Последице свега тога биле би знатно веће цене. Према сценарију који предвиђају испитивања немачког института, бакар би 2030. могао да буде скупљи за готово 70 одсто него 2020, а литијум за скоро 180 процената.

Нове технологије на помолу

Немачки научници такође указују да би непредвиђени технолошки напредак могао да ублажи потенцијална поскупљења и да смањи трошкове енергетске транзиције. Исто важи и уколико се алтернативни материјали покажу као одговарајући за производњу и складиштење обновљиве енергије.

То је развој који се тренутно уочава код електричних аутомобила. Компанија "Тесла" већ неко време у неким моделима користи литијумско-железно-фосфатне (ЛФП) батерије за које није потребан кобалт.

Још боље у заобилажењу скупих сировина су натријумско-јонске батерије, за које нису потребни ни литијум, ни кобалт, ни бакар. Ту технологију користи рецимо кинески CATL. Та компанија тренутно гради фабрику батерија у немачком Ерфурту у коју улаже скоро две милијарде евра.

Важне су политичке одлуке

Без обзира на технолошка побољшања, у Немачком институту за економска истраживања указују на важност политичких одлука. Оне су кључне за енергетску транзицију", истиче Боер.

"Неизвесне перспективе за обновљиве енергије или електричне аутомобиле спречавају, рецимо, улагања у експлоатацију метала у рудницима."

Према Боеру, неопходна је глобално координисана климатска политика која произвођачима даје већу сигурност у планирању.