За која занимања држава суфинансира нова радна места
Ако имају програм за запошљавање и бар половину новца који је за то потребан, локалне самоуправе до краја фебруара треба да се обрате Националној служби за запошљавање. Суфинансирање у неразвијеним општинама може бити и мање од 50 процената, уколико то одобри надлежно министарство. Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, истиче да држава управо издваја новац за оне категорије радника који се теже запошљавају. Нагласио је и да је из буџета локалних самоуправа планирано око 900 милиона динара.
Зоран Мартиновић је истакао за РТС да су, без обзира што привреда дуго послује у условима пандемије, годину завршили са 477. 000 незапослених што је за око 2,8 одсто мање него годину раније.
Такође, нагласио је и да су се лица са евиденције у протеклој години за око шест посто у већем броју запошљавала него у 2020. години.
То је, оцењује, једна врста гаранције да је постигнута стабилност на тржишту рада захваљујући подршци државе која је пласирала преко осам милијарди динара привреди.
У прошлој години је, наводи, забележен и мањи број отпуштања с посла у односу на 2020, зато што је негде око 50.000 лица пријављено за новчану накнаду за случај незапослености. То је, каже, за око 20 одсто мање него годину дана раније.
Што се тиче људи који су остали без посла, Мартиновић каже да ту има различитих профила и да су различите старосне доби.
"Доминирају млади људи зато што су њихови уговори орочени, краћег трајања и лица преко 50 година која заправо спадају у теже запошљиве категорије, где ће национална служба и ове године према њима усмерити значајна финансијска средства", рекао је Мартиновић.
Подсетио је и да је 28. фебруар последњи дан када локалне самопуправе могу да конкуришу да учествују у суфинансирању мера запошљавања.
"Похвално је да локалне самоуправе сваке године учествују у суфинансирању запошљавања и ми смо и прошле и ове године планирали око 900 милиона динара само из њихових буџета", рекао је Мартиновић.
Која ће се запослења суфинансирати
План запошљавања до 23. године предвиђа да покрајине и локалне самоуправе суфинансирају програме којима ће смањити број људи на бироу.
Мартиновић наводи и која ће се запослења финансирати:
- стручна пракса,
- приправништво за младе са високим образовањем,
- приправништво за незапослене са средњим образовањем,
- стицање практичних знања,
- обука на захтев послодавца за незапослене,
- субвенција за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих,
- субвенција за самозапошљавање
- јавни радови
"Све ове програме спроводи национална служба запошљавања а учествују локалне самоуправе, издвајају део средстава, учествују у креирању и спроводе све оно што је дефинисано Владиним Акционим планом запошљавања.
"Не могу баш сви да користе ове подстицаје, држава издваја управо за оне теже запошљиве и којима је је шанса на тржишту рада нешто слабија", прецизирао је Мартиновић.
Послодавци су, истакао је, само Националној служби у прошлој години испоставили захтеве за око 83.000 нових радника, што је за 30 више у односу на 2020. годину.
Аранђеловац увози раднике
Председник општине Аранђеловац Бојан Радовић рекао је да у тој општини имају око 3.500 незапослених.
"Структура незапослених се променила тако да данас до 30 година имамо 400 незапослених а прео педест година и даље 1.500 незапослених што нам представља један од највећих проблема. Један велики проблем се појавио – наши послодавци међу ти 3.500 незапослених не препознају оне раднике који су им потребни", указао је Радовић.
Потврдио је и да је тачна информација која се појавила да је једна фирма почела са увозом радника и, како мисли, реч је о радницима из Непала.
Такође, наводи и да су разговарали с привредницима како да то одложе и ускладе са потребама радника на евиденцији за запошљавање и да дођу до што мањег увоза радника.
Коментари