Привреда Србије достигла предкризни ниво, бројни изазови у наредној години

Планом државне касе предвиђено је повећање стандарда грађана - повећање плата од седам одсто у јавном сектору, за припаднике војске, здравство и социјалне службе осам одсто.

Повећање пензија обављаће се по швајцарској формули од 5,5 одсто. Пензионери ће крајем јануара или почетком фебруара добити по 20.000 динара, а здравствени радници по 10.000.

Економски резултати су бољи од очекиваних, привреда Србије достигла је предкризни ниво, каже за емисију "У средишту пажње" - Економски изазови, резултати и прогнозе Радио Београда 1, Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије.

"Нарочито бих истакао као позитивно висок ниво капиталних инвестиција који у овој години износи 7,7 одсто БДП, а посебно висок ниво економски продуктивних инвестиција које су биле на нивоу 6,4 одсто. Програм подршке становништву и привреди био је изузетно издашан - око 18 одсто БДП. Позитивно је и то што су пословне банке, заједно са државом формирале више од две милијарде евра ликвидних средстава за финансирање привреде у ковид условима", истиче Влаховић.

Постоји добра прилика да планирано умањење фискалног дефицита у 2022. буде још амбициозније, што је Фискални савет благовремено предложио, сматра професор Павле Петровић, председник Фискалног савета.

"Из фискалног угла улазак у следећу годину је повољан, дефицит је смањен на 4,9 одсто и ако одузмемо трошења везана за ковид кризу - дефицит се смањује на око један проценат. Али, ако енергетска криза буде захтевала додатне мере, структурни дефицит може додатно да се повећа", наводи Петровић.

Додаје да би висок ниво јавних инвестиција, који је предвиђен за 2022. требало да буде значајан покретач привредног раста у наредној години.

Према његовим речима, плате у јавном сектору и пензије морају да прате економску снагу земље, да се повећавају у складу са дохотком.

"На стандард становништва Влада може да утиче тако што ће и даље стварати услове за висок привредни раст, пре свега и кроз подстицање развоја домаћег приватног сектора, малих и средњих предузећа. Такође, дугорочно смањење јавног дуга води ка већем привредном расту, инвестицијама, а то је пут за добијање кредитног рејтинга", каже проф. Петровић.

Инфлација, енергетска криза, пандемија - највећи изазови

Професор Економског факултета Милојко Арсић прогнозира да ће инфлација у овој години износити више од осам одсто, а да ће у наредној бити у просеку пет, шест процената.

"Поред високе инфлације с којом се улази у 2022. високе су и цене енергената, а пристуни су и проблеми у пословању великих јавних и државних предузећа попут ЕПС-а, Телекома и Ер Србије. Уз све то непознанице су и како ће се даље одвијати здравствена криза и какав ће даљи економски опоравак имати европске економије с којима је и привреда Србије тесно повезана", указује Арсић.

Процена НБС је да ће се крајем другог квартала идуће године инфлација стабилизовати и вратити у границе циља. Професор Петровић наглашава да је инфлација изазвана спољним факторима јер су њени главни елементи цене хране и енергената.

"То на неки начин може да буде охрабрујуће у погледу њеног кочења, јер је тзв. базна инфлација - када се искључе храна, енергенти, алкохол и дуван - три одсто", истиче проф. Петровић и процењује да би од средине наредне године инфлација требало да се смирује и у свету и код нас.

Александар Влаховић констатује да се много тога променило с ковид кризом.

"Дошло је до снажног пораста цена јер су прекинути ланци снабдевања. Тржишта се затварају, што илуструје и цена транспорта једног контејнера из Кине која је порасла 10 пута у односу на период пре пандемије, што додатно утиче на све инфлационе притиске. Ја сам сигуран да НБС врло пажљиво анализира кретања инфлације и припрема мере за ову растућу инфлациону спиралу", сматра Влаховић.

Други изазов је ситуација у електроенергетском сектору. Александар Влаховић наводи податке да је пре неколико дана увоз електричне енергије износио између 600 и 1000 мегават часа по сату.

"Дневно издвајање за увоз струје је око пет до шест милиона евра а за увоз гаса, чак и веће", каже Влаховић.

Економска политика би зато у оваквом амбијенту требало да као примаран циљ у 2022. има очување макроекономске стабилности, сугерише професор Милојко Арсић.

"Фискална политика би требало да се креће у правцу знатног смањења буџетског дефицита уз задржавање високих јавних инвестиција, док би монетарна политика требало да постепено и контролисано смањује своју експанзивност", наводи проф. Арсић.

Указује да би, уколико ови услови буду задовољени, инфлација могла да се обузда током 2022, уз солидан привредни раст од око 4,5 одсто, што би, додаје, позитивно утицало и на стандард становништва.