Хоће ли јаја и пилетина из Србије наћи пут до европског тржишта

Враћање на листу земаља које могу да извозе пилетину и јаја у Европску унију није нимало лак посао. Не чуди, јер на том тржишту нисмо присутни већ три деценије.

"Имали смо аудит онлајн у јуну, врло захтеван аудит када смо имали неке мале корективне мере које смо отклонили за кратко време и доставили Европској комисији. Сада они то разматрају и ушли смо у процедуру да они то читају и очекујемо одобрење", каже Емина Милакара из Управе за ветерину.

У Србији постоји више од 1.600 фарми за тов живине и 1.050 фарми за производњу јаја. Прошле године на њима је произведено 115.000 тона пилећег меса и милијарду и по јаја.

Готово све је потрошено на домаћем тржишту, јер је због забране извоза у Унију, живинарима доступно само тржиште ЦЕФТА. Пут Европе пре би могла да крену јаја него месо. Пет, шест фарми већ је спремно да „изађе на црту” европским произвођачима.

"Добра је околност да је у протеклом периоду учињено много на регулацији прописа о контроли и превенцији салмонеле, обележавању и декларисању јаја, где је то све усклађено са европским правилима. Треба имати у виду да технолошки не заостајемо, да смо што се тиче сировинске базе често чак у предности у односу на њих", истиче Раде Шћепановић из Ребракомерца.

Преко дозвола за европско тржиште домаћа пилетина могла би да стигне и у друге земље које су јој до сада биле затворене.

"Ми смо имали могућност да извозимо у друге земље, али нисмо имали дозволу за прелаз преко ЕУ, што је у овом сад настојању министарства наша шанса да преко ЕУ дођемо до неких других тржишта која су можда мање пробирљива или нама приступачнија. Блиски исток, рецимо. Једно време нисмо могли да извозимо у Молдавију која је тражила, али нисмо могли да пређемо преко територије ЕУ", наводи Раде Шкорић из Пословног удружења за живинарство.

Да би искористили могућност извоза у Унију многи ће морати да унапреде производњу, што захтева знатна улагања. У овом тренутку европске стандарде, кажу у Управи за ветерину, имају само две кланице и две фабрике за прераду меса.

"Имамо у Србији преко 90 регистрованих објеката за клање, али то су у принципу за тржиште ЕУ релативно мали објекти. Треба доста инвестиција да се капацитети укрупне и да се инвестира у капацитете који значе неке више фазе обраде меса. Пилетине заклане у трупу можете наћи где хоћете у много већим системима. То су велике инвестиције", каже Шкорић.

Предност српске пилетине у односу на европску је, кажу стручњаци, квалитетније месо, генетски немодификовано, јер наше животиње једу храну која у себи не садржи генетски модификован кукуруз или соју.