Групно инвестирање - прилика да се свака добра идеја претвори у успешан бизнис

Групно инвестирање или crowd investing у свету је одавно заживело, док је у Србији тек у зачетку. Намењено је, пре свега, предузетницима за покретање или унапређење посла.

"То су бизниси који не могу да се финансирају преко банака јер не постоје дуже од две године или су у претходне две године имали негативан резултат или постоји неки разлог, па иако могу да се финансирају преко банака не могу да добију жељени износ који им је потребан и онда се одлучују за алтернативни вид финансирања", објашњава Лука Пејовић, директор платформе ventu.rs која повезује бизнисе и инвеститоре.

Инвеститори одлучују у који бизнис улажу новац, а могу да буду само држављани Србије.

Одлука се доноси након увида у податке о фирми, бизнис плана и процене ризика. Предност тог вида финансирања је велики маркетиншки ефекат, као и слободно располагање средствима.

"Са тим средствима можемо да слободно рапсолажемо у правцу који смо дефинисали на самом почетку. За нас је то било освежавање производње, набавка нових машина и отварање нових малопродајних објеката и тада нам је била жеља да се дотакнемо мало извоза", истиче Вељко Милићевић из компаније "Zdrawo Slatko".

Никола Станичић из компаније "Шумска тајна" каже да су од самог старта направили бизнис план, па инвеститори пре него што уложе могу да виде где улажу средтсва.

"Наша стратегија компаније је ширење на инострана тржишта, улагање заједно са дистрибутерима у ширење, део за маркeтинг и део за обртна средтсва. Планирамо у Србији да проширимо нумеричку дистрибуцију", истиче Станичић.

Групно финансирање као темељ за зелену производњу

Инвеститори који улажу новац немају гаранцију, али се склапају уговори којима се дефинише период повратка уложеног, камате и проценат од реализованог посла.

Из Народне банке Србије кажу да је у припреми нацрт закона којим ће детаљно и свеобухватно бити уређено групно финансирање пројеката привреде.

"Циљ је да се системским решењем на јасан и правно предвидљив начин уреди област групног финансирања у нашој земљи и то пре свега ко и под којим условима ту услугу може пружати, јер смо препознали да групно финансирање може значајно допринети развоју малих и средњих предузећа, нарочито у првим годинама њиховог пословања", наведено је у саопштењу Народне банке.

У свету је групно финансирање најчешће темељ за зелену производњу и технолошке стартапове.

"Што се зелених технологија тиче, crowd investing се у свету показао као јако добар вид финансирања. Нажалост у Србији још нисмо имали такве примере, што не значи да их неће бити. Долази до неких измена у законима везаним баш за те технологије, тако да ми смо јако вољни да се и у такве подухвате упустимо", каже Лука Пејовић.

Од познатих пројеката у Србији, средствима из групног финансирања реализоавн је филм о Влади Дивљану.

Crowdfunding има четири врсте кампања за обезбеђивање средстава - инвестицијско, наградно, донацијско и позајмицом. Тај начин прикупљања средстава једноставнији је јер за разлику од банкарских кредита не захтева гаранције и жиранте.