Пекмез, слатко, сокови, туршија, ајвар - оде све у онлајн продају

Вукашин и Теодора су пре четири године отворили онлајн посластичарницу. Кажу био је то једини начин да са мало новца и времена почну сопствени посао.

Поруџбина имају све више - 20 одсто им стиже преко друштвених мрежа, а већина на сајт. Верују да значајну улогу у томе имају текстови о здрaвој храни који потрошаче наводе управо на њихову страницу, и слаткише које производе.

Вукашин Јанковић из "Cake it easy" каже да је квалитетна фотографија нешто што продаје производ.

"С друге стране веома детаљни описи су неопходни јер људи немају прилику да виде уживо тај производ, па он мора да се представи људима који онлајн траже било шта што се тиче хране. Неопходно је имати сајт и друштвене мреже јер су то једини канали продаје у овом моменту уколико изузмемо апликације које могу асистрати у томе", рекао је Јанковић.

Пољоприврдници су раније своје производе - пекмез, слатко, сокове, туршију, ајвар продавали на пијаци а сада све више користе друштвене мреже.

"Имате много ширу публику која вас може наћи и контактирати путем интернета и оно најважние све радите од своје куће и из фотеље. Мане још нисмо пронашли осим можда да онлајн трговина захтева слање курирским службама где су поштарине јако скупе", рекла је Душица Павловић из "Дудине теглице".

Да је интересовање за онлајн продају хране велико потврђују и творци сајта, Фејсбук и Инстаграм странице "Мали произвођачи хране из Србије" које су потрошачи направили како би храну куповали директно од произвођача и да то искуство поделе са својим пријатељма. За кратко време уместо планираних 100-тинак стигли су до више хиљада пратилаца.

"То нас радује, јер то значи да има много малих произвођача у Србији који су до сада невидљиви и то значи да су друштвене мреже будућност, како за све остале гране привреде, тако и за храну. Оно што смо ми приметили јесте да многи мали произвођачи нису едуковани како треба да се представе на интернету. Уз сваку њихову објаву треба да се представе ко су, одакле су, чиме се баве, да ли су регистровани, и да ставе слику својих производа", каже Сандра Живковић из Малих произвођача хране у Србији.

Уз цену и квалитет протрошачима је битна и удобност куповине, а произвођачима помоћ да се снађу у интернет трговини која је кажу упућени будућност и за продају хране.

Јелена Бојовић, директор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у рекла је да су радили директне контакте са привредницима - недоумице су како ће им се извршити уплата, сигурност да ће новац лећи на њихов рачун и да ли ће доћи до потрошача, да ли ће поторшач вратити, колики су трошкови, како да одреде цену такве врсте производа када се продаје онлајн.

Затим ту су питања да ли да иду преко свог сајта или посредника, колико је сигуран тај посредник, да ли поторшачи имају поверење у тог посредника.

"Управо су то битне информације произвођачима хране пре него што крену у електронску продају", каже Бојовићева.

Од нове године привредницима ће бити доступан и сајт preduzetnistvo.gov.rs на којем ће детаљно бити објашњено како да уђу у електронску трговину.