Ратари трљају руке – цена житарица и уљарица константно скаче, рекордан извоз кукуруза

Директорка Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић рекла је да је пшеница у јесењој сетви засејана на 595.000 хектара и да је зиму поднела прилично добро, пошто је и зима била блага, а да су мразеви у фебруару имали незнатан утицај на надземни део пшенице.

"Данас већ пшеница изгледа много боље на пољима него у данима одмах после мраза. Једино што ће се продужити, то је вегетациони период за пшеницу, неких 10, 15 дана", навела је Сунчица Савовић током гостовања у Јутарњем програму.

Истакла је да су припреме за сетву у току, а да су завршене тамо где су услови то допустили.

"Сетва неће почети са првим топлим данима, изузев за шећерну репу, за коју је оптимални рок за сетву половина марта месеца. За све остале ратарске културе, сетва ће почети око 1. априла и биће завршена за неких петнаестак дана, мада у пракси се дешава да сетва траје и цео април месец", казала је Савовићева.

Директорка Удружења "Жита Србије" рекла је да су сетвене површине ограничене и да ни ове године неће доћи до превелике расподеле.

"Кукуруз је најпопуларнија ратарска култура код наших произвођача и у протекле три године су сетвене површине под кукурузом повећане са 900.000 на милион хектара, тако да и ове године очекујемо сетву на неких милион хектара", казала је Савовићева.

Додала је да се сетва соје очекује на до 250.000 хектара, сетва сунцокрета на до 220.000 хектара и сетва пролећног јечма на око 30.000 хектара.

"Сетва нешто скупља него претходне године" 

Сунчица Савовић је навела да ће сетва бити нешто скупља него претходне године због поскупљења минералних ђубрива и семенске робе, али да произвођачи то не доживљавају као највећи проблем.

"Из разлога што је меркантилна роба коју они продају више него дупло поскупела у односу на семенску робу и на ђубрива и поред тога, треба имати у виду да је нафта јефтинија него годину дана раније", нагласила је Савовићева.

Истакла је да је пшеница скупља за 21,6 одсто у односу на претходну годину, кукуруз за 41,7 одсто, а да су ђубрива у просеку поскупела за 13 одсто.

Проблем за произвођаче јесте недостатак жељених хибрида за сетву кукуруза. Сунчица Савовић је навела да се то догодило због тога што су семенске куће које продају стране хибриде имале проблема у производњи.

Нагласила је да је изузетно важно да се користи декларисано и дорађено семе због тога што су временске прилике лошије, то је разлика између употребе дорађеног семена и семена из сопствене производње, која се у пракси код нас користи више од 50 одсто, евидентнија.

"Прошле године забележен добар род пшенице" 

Сунчица Савовић је рекла да је прошле године забележен добар род пшенице, на нивоу од 2,67 милиона тона и да је од 1. јула 2020. до краја фебруара извезено 530.000 тона пшенице заједно са брашном.

"Планирани извоз за ову тржишну годину био је испочетка на нивоу од 1.250.000 тона пшенице. Нажалост, темпо извоза се није одвијао онако како је то било жељено, из разлога што су на почетку жетве произвођачи имали среће, пшеница је била 18 динара по килограму у жетви. Рецимо, почетком фебруара је цена пшенице отишла на 23,5 динара по килограму и произвођачи су чекајући бољу цену одлагали продају", казала је Савовићева.

Додала је да су се мултинационалне компаније које су откупљивале пшеницу повукле са нашег тржишта, јер је тражња на међународном тржишту опала и да пшеница неће имати коме да се прода, што значи да ће се ући у ову годину са великим залихама пшенице.

Сунчица Савовић је истакла да је постављен рекорд у извозу кукуруза и да је извезено више од 3.600.000 тона кукуруза.