Шумадија бележи раст у производњи цвећа, примењују светске стандарде

Почели су скромно, са мушкатлом и петунијом, а данас у пластеницима, на седам хиљада квадрата, произведу око милион саксија цвећа. Запослили су двадесетак радника и аутоматизовали производњу.

"Савремена биљна производња захтева манипулацију свим импутима производње, као што су температура, влажност ваздуха, дужина дана, количина светлости", објашњава Никола Марковић, цвећар из Крагујевца.

Уз подстицаје Министарства пољопривреде у развој производње уложили су око пола милиона евра. Млади Крагујевчани размишљају дугорочно и квалитетом освајају тржиште.

"Сами увозимо своје резнице, сами увозимо супстрате. Супстрат је земља у коју садимо цвеће, то све сами радимо. Инсистирамо да стварно тај квалитет буде перфектан, да би се то исплатило", каже Милена Марковић, цвећарка из Крагујевца.

А рачунице има, јер је само у Шумадији на стотине произвођача цвећа. Једнима основна делатност, другима додатна зарада.

"Имамо читава села која почињу да се баве и успешно производњом цвећа. И њихова производња се све више усавршава, нарочито у сортименту који прати тржиште", наводи Лидија Вуловић из Пољопривредне стручне службе Крагујевац.

Цвећар из Раче Иван Ђорђевић каже да један део иде у продавнице, један део цвећарама, мали део иде и у извоз, тако да има пласман.

Да би тако и остало, а производња цвећа постала интензивнија, поред државе, помажу и општине.

"Ради се о пластеницима вредности од негде 3.500 евра, где је учешће само десет посто, односно порез и ПДВ су плаћали сами цвећари", каже председник Општине Рача Ненад Савковић.

Упркос великом потенцијалу, цвеће се углавном гаји на малим површинама у породичним газдинствима. Производња не задовољава ни домаће потребе, па је увоз готово троструко већи од извоза.