Фискални савет: Циљеви Фискалне стратегије добри, потребне јасне мере

У документу "Мишљење на Фискалну стратегију за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023" Савет подсећа да се у стратегији планира смањење фискалног дефицита са овогодишњег нивоа од 8,9 посто БДП-а на један проценат БДП-а током наредне три године уз смањење јавног дуга са скоро 60 одсто на 56 процената БДП.

Стратегијом се планира и велико побољшање структуре буџета тако што би се снажно смањило учешће државних субвенција и плата у јавном сектору у бужетским расходима, а повећало учешће јавних инвестиција.

Конкретно, Стратегија каже да ће се субвенције у 2023. номинално смањити на око 20 посто у односу на 2021, а да ће плате у јавном сектору у наредне три године да расту мање од 5,0 процената годишње.

По пројекцијама Стратегије, буџет не би оскудевао ни у пореским приходима пошто је прогнозирано да ће привредни раст у 2021. износити 6,0 процената, а у 2022. и 2023. години 4,0 посто.

Раст БДП-а покретале би инвестиције приватног сектора за које се очекује да ће у наредне три године реално да расту преко 10 одсто годишње.

Дајући позитивно мишљење о утврђеним циљевима, Савет међутм оцењује да нису јасно представљене кључне мере Владе које би довеле до очекиваног снажног раста приватних инвестиција од 10 посто годишње и последично релативно високог раста БДП-а.

Сматра такође да се у Стратегији не види како ће се у пракси ограничити раст плата у јавном сектору у средњем року, те да није приказан довољно чврст план темељног реструктурирања најважнијих државних и јавних предузећа који је неопходан за пројектовано смањење субвенција.

ФС заступа став да је приликом пројекције раста за 2021. годину био потребан опрезнију приступ, због неизвесности везаних за трајање и ефекте здравствене кризе, те да би довољно опрезна прогноза раста БДП-а била између три и четири одсто уместо 6,0 процената, "јер је много лакше прилагодити буџет на боља привредна кретања од очекиваних него обрнуто".

Привреда у 2021. години 

По процени ФС-а, привреда Србије ће 2021. годину највероватније започети с благим међугодишњим падом БДП-а услед високе упоредне основе из првог тромесечја 2020, након чега ће уследити доста висок раст у другом кварталу од преко 5,0 одсто.

Што се тиче структуре привредног раста у 2021, ФС је скептичан у погледу тога да ће планирани реални раст личне потрошње од 5,4 посто и укупних инвестиција од 13,3 процента довести до негативног учинка нето извоза од само 0,8 одсто БДП-а.

Планирани раст јавних инвестиција је, истиче Савет, економски оправдан, али велико повећање улагања јавних и државних предузећа тренутно, каже, није могуће јер су она оптерећена бројним проблемима у пословању, па је су потребне њихове темељне реформе како би то било остварљиво.

Што се тиче инвестиција приватног сектора, ФС сматра да држава треба да уреди амбијент за то, пре свега у области владавине права и смањења корупције, да би домаћа предузећа почела више да инвестирају.

"Раст зарада у јавном сектору од 5,0 процената економски оправдан"

Педвиђени раст зарада у јавном сектору од 5,0 процената идуће године, Савет види као економски оправдан, али критикује повећање плата од 10 одсто у кризној 2020. години, у којој ћемо, каже, забележити пад БДП-а од 1,5 процената. Сматра да је висок ниво издвајања за плате у јавном сектору Влада требало да решава буџетом за 2021, и да то не одлаже за средњи рок.

Планирано снажно умањење субвенција у средњем року са 2,7 посто у 2021. години на 1,9 процената БДП-а у 2023. представља добар смер фискалне политике, констатује ФС, али указује на то да нека неуспешна јавна и државна предузећа, којима је потребна помовх државе, могу предсатвљати ризик у погледу реализације овог циља.

Као додатни потенцијални ризик за јавне финансије види и растуће расходе за плаћање казни и пенала, који су у периоду од 2009. до данас државу коштали преко 120 милијарди динара, тј. преко 1,0 милијарду евра.

На крају, Фискални савет оцењује да у Стратегији није посвећена дужна пажња екологији и повећању издвајања за заштиту животне средине и комуналну инфраструктуру, што би, сматра, морало да буде један од најважнијих приоритета фискалне политике у средњем року, имајуци у виду да је загађење, према процени Европске агенције за заштиту животне средине, узрок 13.000 превремених смрти у Србији.