Одбор за финансије усвојио Предлог буџета за 2021. годину

Министар финансија Синиша Мали је претходно на седници скупштинског Одбора за финансије рекао да се буџет за 2021. ослања на два стуба, један је наставак подизања стандарда грађана и посвећеност програму "Србија 2025" који предвиђа улагања од 14 милијарди евра у инфраструктуру, као и просечну плату од 900 евра и пензију од 430 евра до краја 2025. године.

Мали је изјавио да је апсолутно могуће остварити стопу раста БДП-а од шест одсто, што је предвиђено буџетом за 2021. годину.

Наводи да је стопа раста крајем 2019. износила 6,2 одсто, односно 5,2 одсто у првом кварталу 2020. када се догодио и карантин, те да је могућа стопа раста БДП-а од шест одсто следеће године, управо због великог улагања у капиталне инвестиције.

Подсећа да је Влада Србије заједно са НБС реаговала одмах након што је почела пандемија ковида 19, са циљем да се негативни ефетки сведу на минимум и донет је пакет мера у укупном износу од преко 700 милиона динара, односно шест милијарди евра, што је 12,7 одсто БДП-а.

Истакао је да мали број земаља може да се похвали ефикасном и правовременом помоћи, истичући да су то оцене ММФ-а и Европске комисије.

"Први пут у историји дражава највећи терет кризе преузима на себе и омогућава привреди да настави да живи", истакао је Мали.

Већа улагања у пољопривреду, културу и здравство

Подсетио је да предлог буџета предвиђа укупне приходе од 1.336 милијарди, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020, као и укупне расходе и издатке од 1.514 милијарди динара, што је смањење од скоро 15 одсто у односу на ребаланс буџета.

"Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, три одсто БДП-а, што смо предвидели након пажљиве анализе. ММФ је рекао да је то ниво дефицита који нам даје смањење учешћа јавног дуга у БДП-у и поред повећања ове године због ситуације са короном. Већ наредне године идемо поново ка смањењу."

Министар истиче да предлог буџета предвиђа још већа улагања у пољопривреду, културу и здравство због изградње инфраструктуре и набавке опреме.

Наводи да су на списку инвестиција у 2021. години, које су предвиђене буџетом, многи пројекти: изградња Моравског коридора, аутопут Прељина–Пожега, ауто-пута Кузмин – Сремска Рача, брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац, ауто-пут Ниш–Плочник, ауто-пут Рума–Шабац–Лозница.

Изградња Фрушкогорског коридора

Каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

Мали каже да после више деценија, у 2021. почиње изградње метроа у Београду, затим изградња домова здравља у Лозници, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању. Завршетак КЦ Србије у Београду, градња КЦ Војводине и КЦ Крагујевац.

"Радимо све што је важно за квалитет живота грађана, а пре свега путна и железничка инфраструктура", нагласио је министар.

Истиче да ће бити завршена и градња брзе пруге Београд – Нови Сад.

Мали наглашава да предлог буџета предвиђа укупне капиталне инвестиције од 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а за наредну годину, док су у 2010. биле свега 3,1 одсто.

"Управо тај висок ниво капиталних инвестиција треба да омогући да остваримо планирану стопу раста наредне године од шест одсто, као и планиране високе стопе за наредне године", нагласио је министар финансија.

Програм реструктурирања Ер Србије до краја године

Програм реструктурирања Ер Србије биће усвојен до краја године, рекао је Мали.

"На том програму се већ ради месецима, према примерима Ер Балтика и другим, имајући у виду да држава не може ни са једним динаром да помогне Ер Србији ако се не усвоји програм реструктурирања у складу са регулативом ЕУ за државну помоћ", рекао је Мали.

Ер Србија је до кризе услед пандемије пословала позитивно, тако да ће држава помоћи Ер Србији само када је реч о губицима од почетка ковида, нагласио је Мали, одговарајући на излагање председника Фискалног савета Павла Петровића.

Ер Србија неће моћи да ради у истом обиму и на исти начин као и до сада као и свака авио-компанија у свету која трпи последице кризе са коронавирусом и која тражи помоћ од државе и мора да прође програм реструктурирања, од смањања плата и броја запослених, појединих дестинација.

"Ништа држава до сада није урадила више нити мање него што је дефинисано уговором са Етихадом. На сајту Владе је тај уговор и он је потпуно јаван и транспарентан. Све што је сада урадила јесте у слово и у број оно што пише у том уговору", поручио је Мали.

Издвојен новац за помоћ туризму и угоститељству

Министар је у начелном претресу Предлога закона о буџету Републике Србије за 2021. годину рекао да се од 1. јануара 2021. очекује повећање пензија од 5,9 одсто као и повећање плата за запослене у здравству од пет одсто, односно за остале запослене у јавном сектору од 3,5 одсто и још додатних 1,5 одсто у априлу 2021.

"Такође, за војнике од априла додатно повећање од 10 одсто", рекао је Мали.

Он је рекао да се 2021. године повећава и минимална зарада од 6,6 одсто.

Поновио је да ће држава 17. и 18. децембра исплатити пензионерима помоћ од 5.000 динара.

Додао је да ће бити исплаћена и по једна минимална зарада радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рентакар агенцијама.

Повећање плата и пензија не угрожава маркоекономску стабилност

Министар финансија истиче да повећање плата у јавном сектору и пензија, што превиђа предлог буџета у 2021, не може да угрози макроекономску стабилност земље пошто се смањује њихово учешће у БДП-у.

"Ове године учешће плата у БДП-а је 10,4 одсто, а наредне године биће 10 одсто. Учешће пензија ће бити смањено са 10,6 одсто ове године, на 10,4 одсто БДП-а у 2021. години", рекао је Мали.

"Дакле, не повећавамо учешће плата и пензија у нашем БДП-у. Са друге стране, желимо грађанима да ублажимо негативне последице панедмије", навео је Мали.

Истиче да је закључак ММФ-а да то неће угоризити макроекономску стабилност наше земље, као и да остаје црвена линија ниво јавног дуга од 60 одсто БДП-а, што предвиђа и предлог буџета за 2021.

Када је реч о јавним предузећима, Мали каже да она сада нису иста као пре шест или седам година, пошто та предузећа кумулативно више не праве губитке већ праве добитак.

"У последње две године откада сам министар финансија разговрам са њима пред крај године о уплати 50 одсто њихове добити, што је по закону, у буџет Србије".

Мали је нагласио да јавна предузећа више нису фискални ризик за земљу, као што су пре била РТБ Бор, Железара...

"Један од реформских циљева ММФ-а је и приватизација "Петрохемије" у Панчеву, што је једина приватизација на којој они инсистирају", додао је Мали.

Пројекција раста БДП-а у 2021. слична динамици ове године

Пројекција раста БДП-а од шест одсто у следећој години је реална и биће слична динамици БДП-а који смо ове године, рекла је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.

Табаковићева је на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Скупштине Србије рекла да ризика за ту пројекцију има, али да су пројекције за ову и следећу годину симетричне.

"Тај раст изгледаће можда необично по кварталима, али је лик у огледалу динамици БДП коју смо имали ове године", рекла је гувернерка.

Нагласила је да су пројекције да ће након међугодишњег раста око нуле у првом кварталу, у другом кварталу међугодишњи раст бити двоцифрен и износити вероватно око 12 поцената, да би се у трећем и четвртом кварталу међугодишњи раст стабилизовао на око шест процената у просеку.

Додала је да, ако би раст зоне евра био бржи, можемо да се надамо и бољем резултату, а ако би он подбацио могуће је и да наш раст буде нижи.

Истакла је да ће Србија бити једна од ретких земаља која ће наредне године имати више него пун економски опоравак а да ће томе допринети домаћа тражња, затим инвестиције би као и претходне две године могле да забележе довоцифрену стопу раста, а раст личне потрошне пројектован је на 4, 5 процената.

"То све укључује и планирани раст зарада у јавном сектору, раст пензија и минималне цене рада што се сматра одрживим", додала је Табаковићева и поручила да ће НБС учинити све, као и до сада, да очува стабилност девизног курса, финансијску стабилност и стабилност цена.