Јавни дуг је порастао – да ли је Србија близу "црвене линије"

Последњи пут Србија се задужила крајем новембра, када је на међународном финансијском тржишту реализовала емисију десетогодишњих еврообвезница у доларима. Милијарду и двеста милиона долара по камати од 2,15 одсто.

Највећи део средстава (900 милиона долара) биће искоришћен за превремену отплату скупљих еврообвезница из 2011. године по камати, односно купонској стопи од 7,25 одсто. За економисте то има вишеструки сигнал.

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић каже да то говори о високом рејтингу, да не прети никаква криза дуга или јавних финансија, нити прекид раста након изласка из године епидемије.

Јавни дуг порастао на 27 милијарди евра

Ове године јавни дуг је порастао до краја октобра са 24 на 27 милијарди евра.

У односу на бруто друштвени производ, то је 57,7 одсто.

Највеће задужење, готово у једном месецу било је у априлу и то скоро за две и по милијарде. Колики је маневарски простор за ново задуживање?

"Простор за нова задуживања веома мали" 

Директор Београдске банкарске академије Хасан Ханић наводи да је простор за нова задуживања веома мали и да је стопа јавног дуга достигла такозвану критичну границу од 60 одсто, имајући у виду степен економског развоја Србије.

Ковачевић очекује да ће релативни ниво јавног дуга порасти до краја године вероватно до 59 одсто.

"Мислим да се толико рачуна у предлогу буџета за 2021. годину. То је Мастрихтски критеријум, који је један од критеријума за улазак у Европску унију. Ми још нисмо близу тог уласка, па то не значи да не смемо прећи ту линију, али просто то је циљ наше економске политике да се задржимо на 60 одсто", указује Ковачевић.

Највише порастао дуг Словеније

Ове године готово нема земље која се није задужила. Зато је важан показатељ колико је растао тај дуг.

У случају Србије, то је 5,1 процентни поен. Највише је порастао дуг Словеније, потом Хрватске, Словачке – двоцифрено.

Све те земље имају и јавни дуг већи од критеријума који прописује Брисел. За Србију је важно да када већ мора, задуживање буде оправдано.

Када је задуживање оправдано 

Ханић сматра да би задуживање било оправдано ако би се улагало у даљи развој здравствене инфраструктуре – јер и то на средњи и дуги рок делује позитивно са економског становишта, затим у образовање и саобраћајну инфраструктуру.

Такође, како додаје, може да се интервенише у оним случајевима када се због новонасталих околности може десити да буду погођене оне гране производње или промета које су врло значајне за извоз, раст БДП-а и где је број запослених релативно велики.

Дакле, на висину јавног дуга утиче привредни раст, што је раст већи, брже и лакше се враћају дугови. Потом висина извоза и кредитни рејтинг земље.

Ова, а вероватно и идућа година, имаће још један критеријум – епидемијску ситуацију и зато при планирању свега, а посебно задуживања, то ће бити важна карика.