Продаја викендица у Србији двоструко већа него прошле године

Драгана Милићевић Секулић, начелница у Републичком геодетском заводу, за Јутарњи програм каже да је Републички геодетски завод први пут анализирао тромесечни промет на тржишту непокретности.

То је новина у односу на досадашњу праксу када су подаци анализирани у полугодишњем и годишњем интервалу.

"Подаци са тржишта непокретности су јако интересантни јавности. РГЗ је једина установа која поседује званичне податке са тржишта непокретности за целу територију Србије и уводи дигиталне поступке у пословање", каже Секулић.

Према њеним речима, у трећем кварталу ове године забележен је повећан промет грађевинског земљишта у целој Србији. У поређењу са трећим кварталом 2019. број прометованих викендица је дуплиран. 

"Негде је уобичајено да у првом кварталу имате најмањи промет викендица и да се како година одмиче промет повећава. Међутим, ми смо у овој години имали знатно већи скок него прошле године", објашњава начелница РГЗ.

Смањена продаја станова 

У Београду је у трећем кварталу продато око 4.000 станова, у Новом Саду 1.382, Нишу 419, Крагујевцу 323. Станови у укупном промету учествују са 28 посто и то је, у односу на трећи квартал 2019, смањење од четири одсто. 

"Постоји смањење прометованих станова у Београду и Нишу али изненађење је пораст промета станова у Крагујевцу за 25 одсто. У Крагујевцу је забележен и пораст промета пословних простора и гаража", истиче Секулић.

Куповина од инвеститора на нивоу Србије у односу на трећи квартал 2019. повећана је за један одсто. Београд и Ниш бележе смањење за два одсто, Нови Сад повећање за један проценат, а Крагујевац повећање за 14 одсто. 

Секулићева додаје да је, с обзиром  на то да у староградњи постоји већи фонд станова, очекиван и већи промет тих станова. Најскупљи продати станови су они који се купују од инвеститора.

Последњих година расте продаја скупљих непокретности. Цене од 2.500 до 9.000 евра за квадрат у Београду на води нису изненађење, сматра начелница РГЗ и истиче да расте интересовање купаца за станове који имају додатне садржаје.

У протеклом периоду РГЗ је добио од јавних бележника и основних судова преко 43.500 уговора, од чега се 21 посто односи на поклоне и размену. То је уобичајен број поклона, додаје Секулић и каже да је тај удео је у претходним интервалима ишао до 25 посто.

Од укупног броја, два одсто су документа која РГЗ не може да региструје јер недостаје неки од параметара неопходних за регистрацију.