"Стартап џином" објавио нови извештај, тржиште Београда и Новог Сада вреди око 502 милиона долара

Укључивање Србије у ово најрелевантније годишње истраживање о стартапима на свету покренули су Иницијатива "Дигитална Србија" и Кабинет министра за иновације и технолошки развој, док су у самом прикупљању података учествовали кључни играчи из домаће стартап заједнице.

У овогодишњем истраживању "Стартап џинома" учествовало је готово 300 стартап екосистема широм света што га чини најопсежнијим до сада. Ново истраживање даје много реалнију слику о томе где се у светским оквирима налази наша предузетничка сцена, јер је имало далеко већи обухват у односу на прошлу годину када су посматрана 54 екосистема, наводи се у саопштењу Министрства за иновације и технолошки развој.

Од данас је целокупан извештај доступан јавности, а у њему је други пут анализиран екосистем Београд и Нови Сад, једини у региону Западног Балкана.

Вероватно најважнији податак изложен у истраживању, како се наводи у саопштењу, односи се на процену вредности анализираних стартап екосистема. Ове године, рачуница америчких истраживача каже да вредност екосистема Београд-Нови Сад износи око 502 милиона долара.

У извештају се и ове године указује на то да постоји значајан простор за побољшање индекса инвестиционих активности, јер се Србија, према нивоу инвестирања у стартапе, и даље вреднује најнижом оценом.

Поповић: Стимулисаћемо богате компаније и појединце да улажу српске стартапове

"Држава је у последње четири године уложила близу 100 милиона евра у изградњу иновационе инфраструктуре и механизама за подршку стартап компанијама. Изградили смо четири најсавременија научно-технолошка парка у којима наука и привреда заједнички раде на развоју врхунских иновација за глобално тржиште. Отворили смо десет иновационих стартап центара у регионима Србије, а до краја године биће их још четири", рекао је министар Ненад Поповић коментаришући нове податке.

Указао је да држава препознаје проблем недостатка инвеститиција у стартапове и зато је у претходном периоду донела значајне пореске подстицаје за улагање у стартап компаније.

"Наставићемо да радимо на развоју механизама којима се стимулишу богате компаније и појединци из Србије, који су до сада углавном инвестирали у тржиште некретнина, да више улажу у српске стартапове. Осим тога, у сарадњи са ‘Стартап џиномом‘ радимо на развоју нових програма финансирања, а један од њих је и Национални фонд за суфинансирање иновација. Тај фонд ће бити додатни подстицај представницима венчурног капитала из целог света и инвеститорима да улажу у српске стартап компаније", додао је Поповић.

Аутори извештаја препознају раст у домену домаће индустрије видео-игара кроз две велике аквизиције – новосадски студији 3Lateral и Eipix постали су у претходној години део глобалних гејминг лидера, компанија Epic Games, односно Playrix.

Србија је и даље позиционирана у топ пет земаља по броју блокчејн девелопера у свету, те извештај другу годину заредом издваја блокчејн и видео-игре као домаће подсекторе са највећим потенцијалом.

Ђурђевић: Повећане шансе да Србију запазе страни инвеститори

О резултатима извештаја и начинима како даље развијати стартап сцену директор Иницијативе "Дигитална Србија" Небојша Ђурђевић рекао је да је мисија Иницијативе "Дигитална Србија" да помогне успостављање домаћег економског раста који ће бити конкурентан и на глобалном плану.

"То свакако подразумева и да српска стартап сцена буде препозната у свету, а уврштавање Србије у један овако престижан извештај нам без сумње помаже у томе. Наиме, оног тренутка када се нека земља појави у ‘Стартап џином‘ истраживању повећавају се шансе да је запазе страни инвеститори и организације", додао је Ђурђевић.

"Осим што је важно за кројење слике Србије у свету, ово истраживање је важно и зато што нам омогућава да у исто време видимо како се наш екосистем позиционира у односу на друге стартап екосистеме у свету и мапирамо јаке стране које можемо да користимо као полуге, као и јазове које треба да премостимо за даљи раст нашег екосистема и напредак на пољу технолошког предузетништва", истакао је Ђурђевић.

Извештај се бави и утицајима пандемије коронавируса на стартапе, где је један од главних налаза да четири од десет њих не расположе новчаним средствима за пословање дуже од три месеца.

Недавно објављено истраживање Иницијативе "Дигитална Србија" посвећено импликацијама пандемије на дигиталну привреду показало је да чак две трећине домаћих стартапа бележи пад продаје већи од 60 одсто.