Да ли је време за излазак на њиву – одговор шаље софтвер у СМС поруци

Сомбор, Инђија, Врбас, Бачка Топола и Суботица су прве локалне самоуправе у Србији које ће добити најсавременије метео-станице, које ће помагати пољопривредницима да повећају приносе.

Метео-станице инсталирају се у оквиру реагионалног пројекта "Дигитализација општинског управљања земљиштем" коју реализују НАЛЕД и "Телегрупа", уз подршку Немачке развојне агенције.

Диана Глигоријевић из "Телегрупе" рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је метео-станица склоп сензора који ће омогућавати праћење одређених параметара – и тла и атмосферских прилика, односно ваздуха у којима се сензори налазе.

"У земљу се спуштају до нивоа од 120 центиметара и узоркују на сваких 10 центиметара земљиште, влажност, али и присуство вештачког ђубрива", наводи Глигоријевићева.

Када су у питању сензори који се налазе у ваздуху, како је додала, они ће пратити облачност, правац и јачину ветра, али и истовремено болести и инсекте који би могли да угрозе квалитет усева.

Упозорење преко СМС поруке 

Што се тиче слања упозорења, пољопривреднике кроз мобилну телефонију и СМС поруке упозорава софтверска платформа која је повезана са сензорским склопом.

"Сви пољопривредници који су умрежени и имају мобилни телефон добијају овакву врсту информације СМС порукама на свој телефон", наводи Глигоријевићева.

У Европској унији та технологија се већ користи, највише у Мађарској, Аустрији и Италији, а данас почиње покретање пројекта у Врбасу и Инђији.

"Поузданост података 90 одсто" 

Поузданост података је, статистички гледано, 90 одсто, наводи Глигоријевићева и напомиње да се прогнозе дају седам дана унапред, а на сваких 10 минута се ради ново сакупљање података.

"Сваки излаз на њиву заправо је трошак за бензин, ђубриво, пестициде и остала средстава – у просеку око 500 евра. Можете да уштедите ако не излазите на њиву када није време за то. У неколико излазака исплаћујете инвестицију у метео-станицу", истиче Глигоријевићева.

Цена метео-станице зависи од произвођача, као и количине, каже Глигоријевићева и истиче да постоји велика амбиција да се пројекат са пет локалних самоуправа у Војводини прошири на остатак Србије.