Плаћање кју-ар кодом може да вам сачува здравље

Табаковићева је на ванредној конференцији за новинаре у згради НБС рекла да поједине немачке компаније процењују да се коронавирус преноси и употребом готовине.

"Кју-ар код је добро дошао у овом тренутку, када можете само показивањем телефона да платите рачун", рекла је Табаковић и додала да су за тај код заинтересоване многе банке у Србији.

"У Србији је смањен ризик преношења коронавируса преко кеша постојањем кју-ар кода", истакла је Табаковићева.

Навела је и да је НБС смањила референтну каматну стопу за 50 базних поена на ниво од 1,75 одсто, како би подржала привредни раст Србије у изазовима које доноси коронавирус.

Најавила је да ће и у будућем периоду НБС у координацији са Владом Србије, а у зависности од развоја ситуације са коронавирусом, спроводити мере како би подржала привредни раст земље и показала инвеститорима да је кредибилан партнер.

Према њеним речима, такве мере преузимају и друге централне банке, не само у региону, већ и шире, додајући да ће коронавирус утицати на привреду глобално, а посебно на гране као што су туризам, услуге, саобраћај и индустрија.

Сматра да се то неће показати у првом кварталу ове године, већ у другом кварталу, односно крајем полугодишта.

Табаковићева је указала и да је Хрватска централна банка јуче први пут после четири и по године продала 387 милиона евра да би спречила депресијацију куне, која је, додаје, у једном дану износила 1,3 одсто.

"То коинцидира са податком да је тог јутра објављен податак о броју мртвих у Италији који је износио 97 жртава", рекла је Табаковићева.

Рубља ослабила 9,5 одсто

Због коронавируса, каже, да се дешавају депрецијације и других валута, наводећи и да је у Русији рубља ослабила 9,5 одсто, док истиче, српска валута не трпи последице депрецијацијских притисака.

Истиче да ће од смањења броја оболелих и излечених у Кини зависити и опоравак укупне светске привреде, која, наводи Табаковићева, све више зависи од те државе.

"Све што смо ми предвиђали, ми смо радили као процену ефеката утицаја САРС-а 2003. године. Тада је утицај Кине на глобални привредни раст значио четири одсто учешћа, данас је Кина неко ко са 16 одсто доприноси укупном глобалном расту БДП. Волела бих да тај учетворостручени ефекат утицаја буде и позитиван учетворостручени ефекат када се буде опорављала кинеска економија, а и све остале економије које су у директној вези са њом или индеректној", указала је Табаковићева.

На питање да ли је смањена тражња за девизама због смањена увоза из Кине или Италије, Табаковићева је одговорила да нема смањење тражње за девизама и да су у Србији "потпуно редовни токови".

"У Америци су ланци снабдевања већ проблем, јер нестају залихе кинеских производа. Вероватно ће, ако се ситуација настави овако, да се појави проблем и код нас, али га за сада нема", закључила је Табаковићева.