Како је Анте везао динар за марку – шест ствари о његовој реформи
На чело Савезног извршног већа СФРЈ Анте Марковић је ступио у марту 1989. године и затекао, мало је рећи, тешко економско стање. Подивљала инфлација, огроман јавни дуг, привреда која посустаје... Његов амбициозан економски програм, почео је да се примењује пре тачо 30 година, након чега је стање стабилизовано. Ипак, његови планови су осујећени због политичких прилика и неприлика које су довеле до распада СФРЈ. Ово је шест ствари које би требало да знате о економским реформама које је спроводио Анте Марковић.
Oбуздавање инфлације
Марковић је оборио инфлацију с 56 одсто месечно, колико је износила у новембру, на 2,4 одсто у марту 1990. године.
Транзициони закони
Дошло је до либерализације увоза, делимичне дерегулације и отварања тржишта новца, капитала и радне снаге.
Раст девизних резерви
Након реформи порасле су девизне резерве СФРЈ са 1,5 на 6,8 милијарди долара.
Стабилизација курса динара
Југословенски динар је везан за немачку марку, у односу 1:7. Динар је био једина конвертибилна валута са истока Европе.
Смањење јавног дуга
У временском интервалу од годину и по дана преполовљен је спољни дуг на 12,2 милијарде долара.
Приватизација
Измењен је Закон о приватизацији који је касније постао познат "Марковићева приватизација". Радницима је пружена прилика да постану акционари свог предузећа кроз откуп акција.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментарKoji god da je dosao na mesto Ante Markovica isto bi bilo
SFRJ se morala rasturiti. Nijejoj bilo spasa pa ni ekonomiji.
ante
Ante je otpisan onoga trenutka kada je na Kozari najavio stvaranje novog jugoslovenskog pokreta.
Plan za rasturanje Jugoslavije je vec bio aktiviran, i to se vise nije smelo zaustaviti.
Greška privatizacije
Ideja sa akcijama za radnike je bila dobra, jer su firme dobile živi novac koji bi isplaćivali radnicima kao plate, samo je greška što u tim turbulentnim vremenima i inflaciji prvobitne akcije su izgubile vrednost, pa su firme izvan zakona ponovo preračunavali učešće radnika u vlasništvu da bi im od 49% ostala sića od 2 do 3% a kasnije je i to na volšeban način nestalo, firme se prodale kao da nije ni bilo akcionara. To je činjenica većine manjih preduzeća i ostaše nam samo bezvredne akcije koji nepriznaju ni novi vlasnici firmi (koje su preživele) ni država koja nam nije priznala ni pravo na državne akcije jer smo već vodjeni kao akcionari. Da je privatizacija bila izvršena na procentnu a ne noiminalnui vrednost, niko nas nebi pokrao, kao što nas je ostalo na stotine hiljada.
Sećam se...
... da sam tada u Londonu u banci menjao dinare za funte. Bio je konvertibilan. Ali stvarno.
Je li iko posle to postigao?
RE:Ne slažem se
Ma nemoj, a ko je stvorio vrednosti, odnosno novac kojim je kako ti kažeš država pravila fabrike? Strani investitori, možda? Pale s neba?
Ne znaš ništa o društvenom i državnom uređenju SFRJ. Sedi, jedan.
Ekonomija - politika
Sjajan primer da se ekonomijom nikada ne moze resavsti politika. Markovic je napravio fenomenalan ekonomski program koji je zaustavio desetogodisnju agoniju sa nestasicama i ogromnom inflacijom, ali to nije bilo dovoljno da se rese nagomilani politicki problemi. Kada je EZ ponudila ubrzano punopravno clanstvo SFRJ i obilnu trenutnu ekonomsku pomoc, Franjo Tudjman je odmah odgovorio da Hrvatsku ne zanimaju nikakve milijarde dolara vec jedino i samo nezavisnost. Svi koji misle da se novcem mogu resavati krupna politicka pitanja neka se sete Markovica i njegovog programa koji je i pored svoje sjajne zamisli, doziveo fijasko.
Re: ne slazem se
Fabrike su se pravile putem kredita koje su te iste fabrike otplacivale naravno novcem koji su radnici stvarali radeci u toj fabrici.
Ne slažem se
Kako radnici mogu biti vlasnici fabrike, pa nisu oni napravili fabriku i dali svoj novac da se ona napravi. Fabrike je pravila država od novca svih građana a ne samo od radnika te fabrike, a tokom rada bili su samo iznajmljeni da rade i za to plaćeni. Dosta bre o priči kako su radnici pravili fabrike.
Dupla pljacka
Kako su mogli radnici otkupiti akcije firme ciji su inace bili vlasnici!!!???