Шири се "Београд на води" – које локације ће све обухватити и шта ће се градити

У део плана сада је и званично ушао простор Београдског сајма, парк Теразијска тераса, али и Чукарички рукавац, простор некадашњих резеровара НИС-а, коридор Топчидерске реке, као и део простора на левој обали Саве на Новом Београду.

Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић каже да је одлука Владе објављена у "Службеном гласнику" 6. октобра, као и да по правилу сваки акт који се објављује, осам дана по објављивању ступа на правну снагу.

Тако да од данас, 14. октобра, ова измена плана ступа на снагу.

Објаснио је да је првобитним планом "Београда на води" из 2015. године фокус био на десној обали Саве, а сада кроз ове измене плана уређује се и лева обала Саве, односно новобеоградска страна.

Истиче да је тим првим планом то било подручје од око 180 хектара, а да је овим изменама додато још око 150 хектара.

“Тако да је то цело подручје око 330 хектара површине. Имамо нових седам урбанистичких целина у овом плану, а оно што је важно да свих тих седам урбанистичких целина се третирају као једно функционално подручје, међусобно повезано”, указује Милић.

Шта ће бити са халама 1, 2 и 3 Београдског сајма

Дуго се расправља о томе каква ће бити судбина Београдског сајма, а оно што знамо до сада је да ће Хале 1, 2 и 3 бити сачуване, да ће имати једну јавну намену.

“Хала 1 је под заштитом, а хале 2 и 3 нису. То морамо врло јасно да кажемо да је то једна врста дезинформација била пуштена у јавном мнењу. Нико од званичника није рекао да ће се хале 2 и 3 уклонити, него да ће се трансформисати", нагласио је директор Агенције за просторно планирање и урбанизам.

"Кроз овај плански процес ми смо дошли до једног оптималног решења да се о комплексу хала 1, 2 и 3 одлучи после спровођења урбанистичко-архитектонског конкурса. И заправо спровођењем урбанистичко-архитектонског конкурса биће прилика да и међународне архитекте и стручна шира јавност учествује у доношењу одлуке како би се хале трансформисале и добиле неку нову намену”, објашњава Милић.

Додао је и да је сада много рано да се говори о томе у које сврхе ће оне бити коришћене.

“Након спровођења анонимног отвореног међународног архитектонско-урбанистичког конкурса доћи ће се до оптималног решења за хале 2 и 3, наравно и за халу 1 коју морамо да чувамо, јер је заштићено културно добро”, додао је Милић.

На простору где су били резервоари НИС-а ниче стамбено-пословни комплекс

План обухвата подручје на коме су се некад налазили резервоари НИС-а. Говорећи о томе шта ће се на том простору сада наћи, Милић каже да ће бити мешовита намена – становања са одговарајућим компатибилним пословним садржајима.

“Тај отправно-пријемни терминал, који је некад био у власништву 'Југопетрола', а сада у власништву НИС-а, заиста је некако превазиђен. Није му ту место у контактној зони градског језгра и у овом делу када идемо ка Ади Циганлији. Тако да је и ранијим плановима размишљано да се изврше одређене трансформације и да се преселе ти резервоари за нафтне деривате. Тако да ћемо ту имати један стамбено-пословни део”, објаснио је Милић.

Пошто је то у контакту са Топчидерским парком, односно заштићеном просторном, културном и историјском целином Топчидер, каже да је рађена студија заштите непокретних културних добара и, како истиче, врло су прецизно одређени параметри градње како би се уклопило у околно подручје које је под заштитом.

Реконструкција Теразијске терасе 

О реконструкцији Теразијске терасе говори се дуже од једног века, а Милић каже да је можда сада куцнуо час за то.

“Различите су визије биле за реализацију Теразијске терасе. Ми смо сада успели кроз овај плански процес да Теразијској тераси одредимо намену да то буде једна јавна зелена површина и да направимо један продор са теразијског гребена ка обали Саве преко Каменичке улице, тако да је то врло занимљиво решење. Ја се надам да ћемо напокон успети да реализујемо и да добијемо један квалитетан и модеран парк у центру града”, нагласио је Милић.

У плану се помињу и Топчидерска река, Линијски парк, марина код Аде.

“То је квалитет овог плана, зато што се планира Линијски парк да се стари, односно најстарији железнички мост трансформише и да се повеже и направи један Линијски парк и једна зелена површина”, објаснио је Милић.

Поред тога, идеја је и да се Топчедарска река, заправо и чукарички рукавац и марина на Ади потпуно очисте и да се приведе намени која ће имати спортско-рекреативни садржај.

“Да се и долина Топчедерске реке учини да она буде једно популарно шеталиште и да се користи у туристичке и у рекреативне сврхе”, додаје.

Стигло преко 10.000 примедби грађана

Наводи и да је на јавном увиду стигло преко 10.000 примедби грађана, као и да су све те примедбе пажљиво сагледане и одлучено да ли се прихватају, не прихватају или се делимично прихватају.

“На пример, врло конструктивне примедбе су биле грађана из блока 57 и 58 у непосредној зони Савског трга, односно некадашње Главне железничке станице у Београду. На основу њихових примедби, ми смо одлучили као комисија да та два блока изузмемо из обухвата овог просторног плана", навео је Милић.

Додао је да се доста примедби односило на комплекс Београдског сајма, али понавља да неће бити рушења хала, већ транформације.

На питање да ли је овом одлуком Владе заокружена прича о границама "Београда на води", Милић каже да овој фази јесте.

“Шта је још важно, важно је да не може овако парцијално да се уређују реке. Морамо да схватимо, Београд има фантастичну позицију. Десна обала Дунава је врло занимљива и она ће се трансформисати, ту имамо план за Линијски парк, тако да ова уређења десне обале Дунава око тврђаве Београд, па касније све према Панчевачком мосту и до Аде Хује, то ће бити предмет уређивања приобаља, тако да је то један врло занимљив пројекат”, закључио је Милић.