Вујовић: Могућ и већи раст БДП-а од 3,5 одсто
Све земље региона мање-више оствариле су позитиван економски раст и окрећу се дигиталној економији зарад бржег раста – оцењено је на традиционалном годишњем сусрету банкара и инвеститора у Бечу. Први човек српских финансија рекао је да је Влада успела да реши финансијске проблеме и догодине очекује економски раст од најмање 3,5 одсто.
Душан Вујовић наводи да очекује да ће ове године бити остварен привредни раст од три или три и по одсто, а можда ће стопа бити и виша због, како наводи, очекиване натпросечне производње у пољопривредном и енергетском сектору.
Наводи да новца у Србији и за Србију има и држава је ту да порезима подстакне предузетништво и чак ослободи почетнике плаћања пореза.
"Влада Србије успела је да се избори са фискалним проблемима и дефицитом, a земља je сада на путањи раста и може да размишља како да користи остварени суфицит", рекао је министар финансија.
Наводи да је Влада протеклих година Србију извела из колапса и довела је у ситуацију да може да враћа дугове, да су сви рејтинзи све бољи, и да се креће путањом раста.
Објашњавајући даље ситуацију у Србији, Вујовић је рекао да се Влада најпре посветила фискалним проблемима и проблему дефицита, те је сада у ситуацији да размишља како да користи суфицит који има и жели да настави тим курсом.
"Кад имате суфицит, смање вам се потребе за позајмљивањем. Уједно, лакше нам је и јефтиније да се на домаћем тржишту задужимо, а мања је цена позајмљивања и на међународном тржишту. Први пут имамо тако велики примарни суфицит и то је велика ствар", истакао је министар финансија, додајући да је смањен и ниво проблематичних кредита.
Према његовим речима, задатак Владе је и реформа државних институција, где је било пуно коментара интересних група које нису виделе средњорочне предности и желеле су само да "чувају своје предности".
На дужи рок гледано, министар наводи да је за даљи раст привреде важна способност Србије да заврши започете институционалне реформе, привуче велике инвеститоре, заврши чишћење финансијског сектора како би био спреман да финансира добре инвестиционе пројекте.
Још важније је, нагласио је министар, што се чуло и на бечком скупу, а важи не само за Србију, да су се многе земље окренуле дигиталној економији као кључном елементу за убрзање развоја, продуктивности, па тако и раста.
Указао је да је Србија почела реформе после других земаља региона, те још решава проблеме предузећа која су дисфункционална, односно застала у развоју.
"Када се то заврши, имаћемо чистију ситуацију", поручио је министар финансија, наводећи да је битно да се српска привреда окрене већем учешћу високовредних услуга, које се код нас потцењују.
Сматра да су важна модернизација пољопривреде, оживљавање и модернизација индустрије.
"Земље које најбрже расту, као балтичке, углавном заснивају раст на ИТ сектору, модерним услугама. Србија има добре претпоставке за то, али мора још много да ради да би се ти примери проширили и дали веће резултате", објаснио је Вујовић.
"Финиш фаза у решавању проблематичних предузећа"
Нагласио је да бисмо ове године могли да завршимо приватизацију државних и друштвених предузећа којих је остало неколико десетина, али тај процес не зависи само од државе већ и од поверилаца који гледају да, попут "Галенике", свакој фирми нађу доброг стратешког партнера.
"Сада смо дошли на њих десетак, које сви знају и познају њихове проблеме и могућности да преживе", објаснио је министар, истичући да су та предузећа годинама у фази реструктурирања, и то не зато што их штити држава, већ повериоци и добављачи у жељи да нађу рационално решење. Покушавамо да нађемо форму која ће омогућити тим предузећима да имају конкурентну цену основих инпута и енергената, као и да нађу своје место на тржишту", нагласио је министар.
Говорећи о изворима финансирања привреде, Вујовић је рекао да је на Србији да продуби финансијско тржиште, прошири и створи могућност за веће финансирање инвестиција, правилно оцењивање и прихватање ризика.
На питање зашто су банке још уздржане и ако никада није био јефтинији новац, Вујовић је подсетио да су банке по дефиницији конзервативне установе, које немају простора да губе новац.
"Битно је да у Србији проширимо дијапазон финансијских услуга, да би се онима који прихватају ризик и желе да отворе предузеће имали бољи простор да то учине. Нигде у свету нису само банке извор финансирања", подвукао је министар финансија.
Заложио се да се онима који желе да отворе компаније, тај пут олакша од стране државе, примера ради, кроз смањење трошкова регистрације фирме.
"Јако је важно да у првој години тај трошак буде много мањи и да урадимо нешто што све земље у свету раде, да их подржимо и дозволимо да пронађу своју шансу у запошљавању људи, тражењу нових производа", нагласио је министар.
Истакао је да се пореским олакшицама покушава помоћи људима који имају идеје и који су спремни да прихвате ризик, како би свој бизнис план лакше, брже и ефикасније остварили.
"Новац од 'Тесле' за стратешке циљеве, скупе кредите"
Вујовић се осврнуо и на могућност да се од новца добијеног од концесије Аеродрома "Никола Тесла" или суфинансирају стратешки државни пројекти или врате скупи кредити из прошлости.
"Влада још није разматрала којом ће динамиком новац од концесије Аеродрома 'Никола Тесла' бити уплаћиван у буџет, нити како ће тај новац бити трошен", изјавио је Вујовић, наводећи да је пре три године идеја била да новац од концесија не иде у потрошњу, већ да се троши за стратешке циљеве.
Стратешки циљеви су, с једне стране отплата наслеђених најскупљих дугова, а с друге финансирање инвестиционих пројеката, објаснио је Вујовић новинарима на маргинама конференције "Јуромани" у Бечу.
"Омогућићемо себи да радимо инвестиционе пројекте, да се не задужујемо, да враћамо кредите и да имамо стратешке инвестиције", рекао је министар.
Вујовић је навео да је ове године у плану да се из текућих вишкова или из прилива, попут овог од концесионог уговора, рефинансирају или отплате најскупљи кредити који доспевају у 2018. години.
"Те кредите, које отплаћујемо по стопама од 7,5 одсто, 7,7 или осам одсто, требало би да отплатимо, па чак и ако у те сврхе треба да се задужујемо. Зато што би се сада задужили по стопи од 1,5 или два одсто, уместо тих осам одсто", објаснио је министар финансија.
"Инвестициони ниво Хрватске"
Економија готово свих земаља бележи раст, али Јерменија брине о курсним разликама у размени са Русијом. Неке уводе дигитализацију, неке достижу инвестициони ниво, попут Хрватске.
"За сада, што се тиче 'Агрокора', они на некаквој макроекономској разини нису толико видљиви дапаче минимални су. Многи су очекивали пуно веће ефекте. За сада се они не догађају, али још увек је једна значајна фаза испред нас, а то је комплетни процес реструктурирања компније", наводи Здравко Марић, министар финансија Хрватске.
Банке су конзервативне институције па нису вољне да превише ризикују. Међутим, како је Србија преполовила и смањила број ненаплативих кредита, само Уникредит банка спремна је да 2018. године уложи осам милијарди евра више у 11 земаља југоисточне Европе него прошле године.
"Уколико говоримо о посебним секторима, то би могли да буду грађевинарство и енергетика, којима већ иде добро. Наша банка у Србији инвестира много у нове технологије. Она је била прва у оквиру Уникредита, која је применила концепт 'паметних просторија'", наводи Карло Вивалди, директор Дивизије Уникредита банке за централну и источну Европу.
Упркос бржем економском расту источне од западне Европе, домаћинства на пример у Италији располажу четири до пет пута већим новчаним богатством него породице у југоисточној Европи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар