Очекује се нова процена за ПКБ

Стевановић је појаснио да за Азотару и Петрохемију постоји посебна радна група и да се тренутно утврђују модели приватизације.

"Када говоримо о ПКБ-у, ту се очекује нова процена. Такође се очекује доношење одлуке о најбољем моделу приватизације", рекао је Стевановић за РТС.

Додао је да је ПКБ стратешки важно предузеће, не само за Београд и околину, већ за целу Србију.

"Битно нам је да се донесу добре одлуке за ове велике компаније које генеришу и велику добит, али и велике проблеме", рекао је Стевановић.

Стевановић је рекао да је увођење сертификата за одговорне у јавним предузећима дуготрајан и захтеван процес, али да је идеја да сви који у перспективи буду бирани, пре свега у Надзорне одборе јавних предузећа, морају да имају одговарајућу "лиценцу".

Државни секретар у Министарству привреде је рекао да сертификат, односно лиценца није нешто до чега ће се лако долазити, иако је то тема тек од недавно.

"Сертификати су део концепта увођења принципа корпоративног управљања у предузећа чији је оснивач Република Србија, где је држава већински власник, и која се баве делатностима од општег, јавног интереса", рекао је Стевановић.

Министарство привреде је, објашњава он, прошле године потписало уговор са Међународном финансијском коорпорацијом (ИФЦ) о дефинисању принципа који ће се односити на креирање модела лиценци - свега шта она подразумева, ко ће и како да их добија, ко ће да их дели, али и ко ће тај процес да контролише.

Према његовим речима, формирана је радна група која, између осталог, има задатак и да дефинише која тела ће бити акредитована за лиценцирање заинтересованих за ове позиције.

Такође ће бити формирано и тело надлежно да контролише процес.

"Концепт је да лиценцирање прво заживи за чланове Надзорних одбора, органа управљања, а да у следећој фази то применимо и на директоре јавних предузећа", прецизирао је државни секретар додајући да су неке модерне државе на процесу корпортивизације јавног сектора радиле читаву деценију, иако не значи ће тако бити и у Србији.

Стевановић је истакао да је, захваљујући смерницама дефинисаним 2014. године, и то у 19 тачака, "упристојен" рад јавних предузећа, а два директора су изабрана по новом Закону о јавним предузећима који је усвојен 2016. године.

"Наследили смо 2014. године јавна предузећа која су генерисала нето губитак од 64 милијарди динара. Већ 2015. године, кад се радило на основу смерница, тих 37 предузећа имала су на крају године нето добит од две милијарде динара, док су 2016. окончали са четири милијарде динара нето добити", рекао је Стевановић.

Државни секретар истиче да је важно и да извештаји за прву половину 2017. године показују да је планиран нето губитак свих јавних предузећа био 16 милијарди динара, а да су она оставрила нето добит од око 12 милијарди динара.

Према његовим речима, у овом тренутку у току је израда планова пословња јавних предузећа, на које Влада Србије треба да да сагласност.

"Уколико план одступа од онога што су владине мере, ти програми неће добити сагласност и биће враћени на дораду", рекао је Стевановић додајући да ће нека предузећа тражити и већи број запослених, а ако је захтев оправдан - зашто да не.