Пензионери угрожавају буџете чланица ЕУ

Старење популације Европске уније ће се теже одразити на буџете њених чланица него садашња рецесија, уколико владе не предузму потребне мере, упозорила је Европска комисија у извештају о одрживости јавних финансија у 27-чланом блоку.

Комисија, извршно тело ЕУ, предочила је да чланице Уније ради избегавања нарастања дуга морају не само скресати дефиците, већ и повећати запосленост и реформисати пензионе и здравствене системе, пренео је Ројтерс.

Буџетски дефицит ЕУ је, због повећања јавне потрошње услед највећег економског слабљења од Другог светског рата и обилних фискалних стимулуса, нарастао са 0,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2007, на пројектованих шест одсто у овој години и очекиваних седам процената у 2010. години.

Очекује да ће у периоду од три године, до 2010. однос владиног бруто дуга према укупном БДП порасти за више од 20 постотака, на близу 80 одсто.

"Мада су повећања дуга и дефицита сама по себи прилично импресивна, пројектовани утицај старења популације на јавне финансије ће, како се очекује, бити много пута већи", указала је Комисија.

"Фискални трошкови садашње кризе и пројектовани развој демографске ситуације се допуњују и чине да фискална одрживост постане акутни изазов", додала је Комисија.

Бугарска, Данска, Естонија, Финска и Шведска су у релативно најбољој позицији, с обзиром на повољнију буџетску ситуацију и свеобухватне реформе пензионог система, спроведене последњих година.

Белгија, Немачка, Француске, Италија, Мађарска, Луксембург, Аустрија, Пољска и Португалија се међусобно веома разликују кад је реч о стању њихових буџета и трошковима везаним за старење популације, али је Комисија, укупно гледано, ту групацију класификовала као средње ризичну по питању дугорочне одрживости финансија.

Покривање дефицита и кроз темељне реформе система социјалне заштите

Чешка, Кипар, Ирска, Грчка, Шпанија, Летонија, Литванија, Малта, Холандија, Румунија, Словенија, Словачка и Британија су, пак, у најнеповољнијој ситуацији, што је последица "веома великог пројектованог повећања трошкова, везаних за старење популације, праћених у већини случајева великим буџетским дебалансима. Оне су, стога, изложене већим дугорочним ризицима", предочила је Комисија.

"Ово говори да ће покривање њихових дефицита захтевати како амбициозне програме консолидације који ће смањити дугове и дефиците у наредним годинама, тако и темељне реформе система социјалне заштите", указано је у извештају.

Комисија је нагласила да се то нарочито односи на Грчку, која се суочава с другим по величини повећањем трошкова, везаних за старење популације, у целој ЕУ, док истовремено њен веома висок проценат дуга у односу на висину БДП повећава бојазан кад је реч о одрживости финансирања.

"Могућни наставак утицаја садашње кризе на буџетску ситуацију и на средњерочни раст даје разлог за озбиљну забринутост већине високоризичних земаља, нарочито за Ирску, Грчку, Летонију, Шпанију и Британију. За те земље, избегавање веома брзог повећања односа дуга према БДП представља политички изазов већ у средњерочној перспективи", навела је Комисија у извештају о одрживости јавних финансија у ЕУ.