Излазак из кризе још далеко

Још се не може говорити о расту производње. Илузија је да смо на путу опоравка кажу стручњаци Економског института.

Економисти процењују да ће индустријска производња ове године бити 13 одсто мања од прошлогодишње, а пад бруто домаћег производа од 4,5 до 5 процената, а не три, како је прогнозирао министар Динкић.

Пораст производње у августу резултат је покретања производње у смедеревском "ЈУ-ЕС Стилу". Проблем је што до тога није дошло услед веће тражње за челиком на светском тржишту, већ због квара у железари у Кошицама.

Све остале гране индустрије и даље стагнирају или опадају, што значи да опоравка још нема.

"Ми можемо да разговарамо о динамици оживљавања наше производње када се она деси у окружењу, јер је то услов да дођу кредити и инвестиције и да се отвори простор за пласман наших производа", каже економиста Стојан Стаменковић

Стаменковић наводи да ће економска политика за следећу годину бити одређена у предстојећим разговорима са ММФ-ом. Пензије ће остати замрзнуте, плате и потрошња ће и даље падати као и број запослених. Држава би требало да смањи потрошњу и повећа инвестиције.

"Наша влада то неће предложити. Предложиће неке мере штедње. Бојим се да то ММФ-у неће бити довољно, инсистираће на повећању ПДВ-а и наша влада ће то морати да прихвати", нагласио је  Стаменковић.

"Све претпоставке за светску кризу су исте као и прошлог септембра. Не дај боже да прекинемо аранжман, јер у случају новог слома нећемо моћи да рачунамо на његову подршку", каже економиста Мирослав Здравковић.

"Аранжман нам обезбеђује кредибилитет и прилив средстава од међународних финансијских институција, попут Светске банке и Инвестиционе банке", каже економиста Миладин Ковачевић.

Економисти сматрају да је кључно питање да ли ће и како Србија успети да привуче више инвестиција, јер ће оне ове године бити готово за четвртину мање него лане.