Смањена референтна каматна стопа

Монетарни одбор одлучио је да смањи референтну каматну стопу за један процентни поен, тако да од данас референтна каматна стопа износи 11 одсто, саопштила је Народна банка Србије.

Према речима гувернера НБС Радована Јелашића, наставак смањења референтне каматне стопе "зависиће од економске политике у 2010. години, чији оквири још нису дефинисани".

Монетарни одбор Народне банке Србије смањио је и учешће динарског дела у обавезним резервама банака са 30 на 25 одсто.

Гувернер је рекао да је учешће девизног дела у обавезним резервама повећано са 70 на 75 одсто, а ова измена ће се примењивати од 18. октобра 2009. године.

"Ефекти те мере биће ослобађање динарске ликвидности банака за око 14,5 милијарди динара и повећање девизне обавезне резерве банака за око 155 милиона евра", навео је Јелашић.

Према његовим речима, банке ће саме одлучити шта да ураде са ослобођеним динарима, односно да ли ће да их искористе за повећање кредитне активности, куповину девиза или за пласман у државне хартије од вредности или хартије до вредности НБС.

Годишња инфлација око осам одсто

Јелашић је рекао да ће годишња стопа инфлације зависити од тога колико ће до краја године бити повећане регулисане цене, а то ће максимално ићи до 16 одсто, па ће инфлација износити око осам одсто.

Навео је да ће инфлација у септембру бити знатно испод очекивања, око 0,1 одсто, због нижег раста цена пољопривредних производа, незнатног повећања регулисаних цена и стагнације оних које се слободно формирају.

Међугодишњи раст инфлације износи 7,1 осто, што је близу доње границе циљаног распона од 6,5 до 10,5 одсто, а Србија је у поређењу са земљама региона била успешнија у циљању инфлације, указао је гувернер.

Оценио је да ће у октобру инфлација вероватно бити испод доње границе циљаног распона, а да ће се крајем године кретати око средње вредности.

После дефлације у трећем тромесечју од 0,9 одсто, у четвртом се очекује раст цена од 1,9 одсто, пре свега због поскупљења пољопривредних производа и повећања слободно формираних цена.

Јелашић је рекао да ће инфлација у наредној години зависити од тога да ли ће јавна предузећа подићи цене својих услуга у овој години, или ће то пребацити за следећу.

Неће бити смањивања пензија због кризе

Гувернер Јелашић је рекао да у Србији неће бити смањивања пензија и других примања због кризе, јер то примењују земље које имају фиксиран девизни курс, што није случај са Србијом.

"У случају да се криза почне јаче испољавати, примања ће највероватније бити замрзнута, а мењаће се девизни курс и инфлација ће расти", прецизирао је гувернер подсећајући да је Србија имала слична искуства у прошлости.

Јелашић је рекао да у преговорима са ММФ-ом постоји спремност обе стране да се нађе заједничко решење, али да Србија мора изаћи са конкретним предлозима, ако жели да рачуна са дефицитом буџета од четири одсто.

Гувернер је рекао да је у Србији тражња на тржишту већ смањена, грађани су почели много више да штеде, односно понашају се као и остали грађани у свету, погођени кризом.

Објаснио је и да додатно задуживање државе не може да надомести недостатак домаће тражње, а досадашњи раст БДП-а био је базиран пре свега на расту финансијских и телекомуникационих услуга.

"Када буде усвојен буџет за наредну годину, очекујем да се више нећемо бавити питањима курса, јер ће се држава задуживати углавном у динарима, што ће бити много јевтиније", закључио је Јелашић.