Озбиљним реформама до помоћи ММФ-а

У Истанбулу се одржава годишње заседање Светске банке и Међународног монетарног фонда. Међу учесницима су и потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министарка финансија Диана Драгутиновић и гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић потврдио је у Истанбулу да је ММФ спреман да помогне Србији као што је то чинио и раније.

"Имамо повећање девизних резерви од милијарду и по евра, од тога 1.200.000 евра је од ММФ-а.

Једно је сигурно, да њихова мисија, која долази у Београд крајем октобра, жели да види кредибилне реформе, које нису базиране само на обећању, него које ће заиста да покажу у којој ће се мери смањити расходи ако се искључиво ради на расходној, а не приходној страни", рекао је Јелашић.

Гувернер НБС је рекао да све зависи од тога да ли Влада сматра политички опортуним да то спроведе и додао да ММФ не инсистира на томе да се поједине категорије смање по сваку цену.

"Било би добро да се не смање инвестиције, али текућа потрошња у свакој мери и на сваки начин треба да се смањи да би се прилагодили чињеници да ће највероватније приходи за један временски период бити на нижем нивоу него што су били до сада", рекао је гувернер Јелашић.

Сарадњa с Турском у области саобраћајне инфраструктуре

Министар економије Млађан Динкић најавио је да ће Светска банка одобрити Србији зајам од 400 милиона долара за помоћ буџету. Динкић је подсетио да је Светска банка за изградњу Коридора 10 у Србији одобрила кредит од 388 милиона долара.

Министар Динкић састао се у Истанбулу са директором турске "Ексим банке" Ахмет Килицоглуом са којим је разговарао о подршци те банке у финансирању два регионална пута који повезују Нови Пазар са Сјеницом и Тутином.

"Ми смо данас предали апликацију турској "Ексим банци" за финансирање два регионална пута у Санџаку. Укупна вредност та два пројекта је 30 милиона долара, а реч је о регионалном путу Нови Пазар - Тутин и Нови Пазар - Сјеница", рекао је Динкић.

Динкић је додао да Србија преговара са турском владом о закључивању једног општег споразума о сарадњи у области саобраћајне инфраструктуре, који је како је рекао, потпуно идентичан споразуму који је Србија закључила са Кином током недавне посете председника Бориса Тадића тој земљи.

Министар Динкић је потврдио да ће председник Турске Абдулах Гул посетити Србију крајем октобра и да очекује да ће споразум са Турском о сарадњи у области саобраћаја бити потписан.

"Очекујемо да до тада припремимо и тада потпишемо овај споразум који ће бити основа и за спровођење ова два пројекта у Санџаку, а можда и још неких значајних инфраструктурних пројеката у области саобраћаја у Србији", изјавио је Динкић.

Португал: Србији потребне мере по узору на Бразил

Пред почетак заседања Светске банке и Међународног монетарног фонда у Истанбулу министарка Драгутиновић је разговарала са руским министром финансија Алексејем Кудрином.

"Русија ће Србији одобрити кредит од највише милијарду долара за финансирање буџетског дефицита и инфраструктурне пројекте", рекао је Кудрин објаснивши да ће се за попуњавање буџетског дефицита Србије издвојити 350 милиона долара, а преостали износ ће се користити, пре свега за метро и обилазницу око Београда.

За покривање буџетског дефицита, Србија ће моћи да рачуна и на помоћ Светске банке.

Драгутиновићева се састала и са замеником директора ММФ-а Муриљом Португалом, саопштило је Министарство финансија.

Заменик директора ММФ-а, који је Бразилац, истакао је да се на примеру Бразила показало да је могуће искористити време економске кризе и спровести ефикасније мере него у економски стабилним временима. Португал је указао да и Србија треба да примени део тих мера по узору на Бразил.

"Пошто ће један део пореских прихода бити трајно изгубљен, због другачије природе опоравка у односу на раст у прошлости, у фокусу реформе треба да буде постепено усклађивање прихода и расхода, као и функционисање јавних предузећа", рекао је Португал изневши своја искуства у подршци реформи јавног сектора и подсетио да је Бразил једна од земаља које су најмање осетиле садашњу кризу.

Министарка Драгутиновић изразила је захвалност ММФ-у на подршци, а договорено је да се сарадња настави.

Светској банци потребна додатна средства

Пошто је саопштио да ће Светска банка Србији одобрити кредит од 400 милиона долара, директор Светске банке, Роберт Зелик, упозорио је да би средства којима банка располаже ускоро могла да пресуше, преноси Би-Би-Си.

"Светска банка као највећи светски зајмодавац за развојне пројекте, већ је почела да троши додатних стотину милијарди долара које је прошле године ставила на страну за земље у развоју и зато ће јој бити неопходна донаторска докапитализација", додао је Зелик.

"Економска криза погодила је развијене земље, неколико месеци касније земље у успону, а затим и сиромашне државе. Међутим, решење ће бити различито у зависности од земље до земље", рекао је генерални директор ММФ-а Доминик Штрос Кан.

Штрос Кан је додао да ће бити потребно барем осам до десет месеци да стопа незапослености почне да опада. Поједине земље донатори, међутим, нису баш вољне да поново одреше кесу и попуне касу Светске банке, преноси Би-Би-Си.

Британија тражи промену начина управљања банком ради осигурања њене веће транспарентности, Америка да се обезбеди ефикасност кредитирања сиромашних земаља, док Француска доводи у питање и идеју о неопходности додатних средстава.

На заседању у Истанбулу разматрају се најважнији економски проблеми, укључујући прогнозу раста глобалне привреде, ситуацију на финансијским тржиштима, као и мере неопходне за унапређење економског раста у мање развијеним земљама.