Ратарима "кратки рукави"

Очекује се добар род кукуруза, шећерне репе, кромпира, јабука. Вишкови се већ мере у стотинама хиљада тона. Ипак, земљорадници ће и упркос роду, остати "кратких рукава".

Њихови производи вреде и до 40 одсто мање него прошле јесени. Ратари ће у амбаре и силосе сместити чак шест и по милиона тона кукуруза. Цена је нижа од прошлогодишње.

"Волео бих да видим њиву у северном Банату која је оправдала своје улагање. Прошле године сунцокрет је био 24, а ове 16 динара", рекао је Перо Латиновић из Банатског Великог Села.

Прошле године сетва кукуруза по хектару коштала је 18 хиљада, ове пет хиљада динара више. Недостатак пара утиче на продуктивност.

Пре рецимо, 18 година, знатно су била већа улагања у ратарску производњу, па је принос пшенице достигао 4,6 тона по хектару. Прошле године он је за тону био мањи. У Европској унији просек је 6 тона по хектару.

"Продуктивност пољопривреде у Србији је у уској вези са финансирањем пољопривреде. Уколико не решимо то питање, конкурентност наше пољопривреде биће доведена у питање", рекао је Милан Простран из Привредне коморе.

Простран је додао да ће посао пољопривредника у том случају бити неисплатив.

Расте незадовољство и произвођача млека. Цена се не мења упркос повећаним улагањима. Креће се од 15 па до 25 динара за млеко екстра квалитета.

Предраг Пејчић из Пољске Ржане код Пирота каже да се с млеком "не уклапа", већ је кренуо са прерадом млека, па прави сир, качкаваљ.

Изостала очекивана помоћ аграру 

Уместо да помогне пољопривреди у време кризе држава јој је окренула леђа. Прошле године у аграрном буџету било је 27,6 милијарди динара, а ове само 16 милијарди.

Ове године новац из аграрног буџета био је искључиво додељиван пољопривредницима којима је пољпопривреда основна делатност", рекао је Милош Миловановић из Министарства пољопривреде.

Само дестак процената земљорадничких домаћинстава добило је новчану помоћ по хектру. Тако мали број корисника последица је ребаланса буџета у којем је изостала очекивана помоћ аграру. Зато економисти упозоравају да да то може довести до ефекта бумеранга.

"Ако се тако настави последице ће бити врло непријатне. Понуда пољопривредних производа биће све мања, а демотивисаност пољопривредника све већа", рекао је економиста Млађен Ковачевић.

Економисти подсећају да пољопривреда са прехрамбеном индустријом ове године у бруто друштвеном дохотку учествује са 15 одсто.

По њиховом мишљењу, потребно да се већ следеће године том сектору врати бар пола његовог улога у републички буџет.