Сигуран посао - (не)сигурна плата

Мотивација запослених један је од великих проблема привреде у Србији. Више од осамнаест година по изласку из самоуправљања, тај економско-друштвени модел и даље утиче на размишљање радника.

"Мислим да ни већина послодаваца није свесна свих начина како да мотивише своје запослене да боље раде, они замишљају да је радник машина која ради по принципу "убациш динар - изађе два", сматра професор Економског факултета Небојша Јанићијевић.

Упркос устаљеном мишљењу, "веће плате или бонуси не морају увек да буду начин да се радници мотивишу", рекао је Јанићијевић за Интернет портал Радио-телевизије Србије.

"Кад год сам радио истраживања у разним организацијама, никад велика плата није била означена као најважнији фактор, него сигурност плате и редовност плате, али и социјални фактори као што је однос са колегама, организација у којој нема много конфликата, добри односи са шефом, поштовање".

"То би менаџери могли да искористе у кризним временима, јер они сада немају финансијских средстава да мотивишу раднике", сматра професор Јанићијевић.

Такве социјалне потребе, су, како објашњава, специфичност наше културе, "која је врло колективистичка и има такозваних женских вредности".

И директорка PR сектора "Телекома Србије" Милица Амиџић рекла је да су запослени у интерним истраживањима означили потребу за сигурним послом и редовном платом као најважнију ставку.

"То им је важније од могућности веће зараде која је праћена неизвесношћу задржавања радног места", рекла је Амиџић за наш сајт.

Награђивање зависи и од година

Небојша Јанићијевић сматра да је понекад боље чак и не отпуштати људе, "а да сви имају 25 одсто мање плате, али редовне и сигурне сваког месеца". "Зашто иначе радник ради седам година у фирми која не исплаћује плате уопште, зашто не оде и почне нешто сам?"

Уколико је и проморана да смањи број запослених, компанија то може да уради на креативан начин.

"Доста фирми у којима су радили возачи камиона им је те камионе дало у лизинг и рекли су им 'ви сте сад на тржишту'. Знате како се онда мења понашање људи, онај возач кога си јуче морао да вучеш за рукав јер се крио по ћошковима да не би негде возио, сада јури шефа да га пита - јел имаш неку туру за мене?", каже наш саговорник.

Тридесетчетворогодишњи Ненад из Београда ради већ три године као возач за једну млекару, и две године је проглашаван за радника године.

"Пред сваку Нову годину се одржава заједничка вечера, на којој директор износи резултате из претходне године и планове за следећу. Тада се јавно похвали један број запослених који добију и новчану награду, али су бонуси генерално веома ретки", рекао је Ненад за Интернет портал РТС-а.

Због признања је, како каже, осетио одређену сатисфакцију, али и сигурност, посебно у време кризе, када у предузећу долази до пада пословних резултата, па се не плаши за свој посао.

Ипак, најјачи мотив да ради би му ипак био новчани бонус или већа плата, јер како је објаснио "јавна похвала прија, али са већом платом би добила на тежини".

Истраживања показују, наводи професор Небојша Јанићијевић да је човек задовољнији послом кад је млад, али да му је тада много важно материјално награђивање, јер оснива породицу и има велике потребе.

"Већ касније, до 45. године је најпродуктивнији и треба му пружити могућност за развој и учење, али после 45. човек губи мотивацију за успехом и напредовањем, па и развојем, а финансијски се већ ситуирао, тако да социјалне потребе тада нарочито долазе до изражаја", објашњава Јанићијевић.

Ручак са директором као мотивација

Mилица Амиџић рекла је да у "Телекому" покушавају да запосленима пруже више од новчане стимулације.

"Постоје разни облици бриге о запосленима који се огледају у социјалној заштити, упућивању запослених са здравственим сметњама на рехабилитацију, у превентивним систематским лекарским прегледима, организовању рекреације запослених", објашњава Амиџић.

Осим тога, наводи наша саговорница, "предузеће свим запосленима и члановима њихових породица приступа са великом пажњом, посебно када им је потребна помоћ у превазилажењу евентуалних животних криза".

"Искуство је показало да то касније доводи до унапређења ефективности на радном месту", каже Амиџић.

Понекад чак и симболички гестови могу раднике да мотивишу да боље раде, наводи Небојша Јанићијевић.

"У Таркету у Бачкој Паланци, где сам радио као консултант, су понудили радницима да ће, ако у погону за три месеца буде направљено 15 иновација, сви запослени добити пет одсто кварталне плате, а аутора најбоље иновације директорка води на ручак", каже Небојша Јанићијевић.

"То је чиста симболика, али то радницима много значи".

"Од самоуправљања до новог екстрема"

Уџбеници који се баве мотивацијом наводе да је добар стимуланс и то што неко радника пита за мишљење о неком сегменту посла који би могао да се поправи.

Међутим, како наводи Небојша Јанићијевић, већина наших послодаваца раднике не само да ништа не пита, него се "радници стално жале у анкетама да нису добро информисани, а свако се боље осећа ако га неко нешто пита за мишљење".

Друго, каже Јанићијевић, "ако треба да радите неке промене, они који од почетка учествују у њима, који су упознати, које су питали како треба и шта треба, они ће да прихвате те промене".

Они други, "који ни у чему нису учествовали и нису били информисани, ће да пружају отпор, чак и да је то боље за њих", објашњава Јанићијевић, али наводи да понекад као нација "идемо од екстрема до екстрема".

"Били смо у екстрему самоуправљања, када се то променило отишли смо у сасвим други екстрем. Од зборовања и радничких савета дошли смо до ситуација да се синдикати посматрају као крвни непријатељи", оцењује Јанићијевић.

Наш саговорник истиче да су синдикати у европским компанијама, за разлику од америчких, увек имали, и данас имају врло важну улогу, и да се послодавцима исплати да имају јак синдикат и да са њима сарађују.

"Ми нисмо у Америци, ми нисмо њихова традиција и култура, ми смо европска традиција и послодавци би морали да јачају синдикате, њима је у интересу да буде јачи синдикат. Послодавцима кад то кажете они замишљају да ће то да буде као у време самоуправљања, па ће доћи чистачица да каже "има да се купи та машина", сликовито објашњава Јанићијевић.