Шта ако мере Владе не буду довољне?

Минус у државној каси на крају августа премашио је 137 милијарди динара, а јавни дуг достигао готово 22 милијарде евра или 67,9 посто бруто домаћег производа - објавило је Министарство финансија.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да ако се спроведе фискална консолидација, Србија ће се зауставити на 80 одсто БДП-а, што је и само по себи високо.

"Ако не штедимо ми ћемо и то пробити и онда је јасно да идемо у кризу јавног дуга", рекао је Алтипармаков.

Кочница би била уштеда готово две милијарде евра у наредне три године, а најављене мере за то нису довољне, кажу у Фискалном савету.

"Ако се уштеди мање у првој години као што се чини то значи да ћемо за годину, годину и по имати нове мере које ће надоместити то што нисмо сад уштедели колико је сада требало", објашњава Алтипармаков.

Догодине би требало да се уштеди између 700 и 800 милиона евра, а у наредне две године још милијарду .

"Снижавање које је најављено у претходној недељи ће донети половину уштеда, можда триста до триста педесет милиона евра. Онда остаје велики ризик како ћемо попунити преосталих триста педесет и више милиона евра у наредној години. Неизвенсо да ли ће сива економија успети да нам надокнади тај јаз", указује Саша Ранђеловић са Економског факултета.

Милојко Арсић из "Кварталног монитора" каже да ће у другој и трећој години спровођења реформи морати да се спроведу значајне уштеде на неким другим позицијама, што ће укључивати и оне уштеде које Влада помиње, смањивање субвенција, смањивање трошкова за набавку робе и услуге, али то неће бити довољно.

"И скоро је сигурно да ће бити неопходно и повећање пореза и то знатније и друго неопходно је смањивање броја заопослених у јавном сектору", упозорава Арсић.

Од одлучности и доследности Владе у спровођењу штедње и реформи зависи, кажу упућени, и аранжман са ММФ-ом, поверење инвеститора, а онда и раст привреде, смањење дефицита и заустављање раста јавног дуга.