Колико кошта нерадни дан

Нема званичних података колико јавни и приватни сектор губе спајањем празника, али послодавци и синдикати једногласно оцењују да је то добро за привреду, која већ годинама у јануару просечно бележи пад од 20 одсто у односу на остатак године.

У 2014. години није било спајања празника, за разлику од ранијих година, када се у већини фирми није радило од 1. јануара до Српске нове године. У јавном сектору нерадни су били само први, други и седми јануар, а неће се празновати ни данас.

Потпредседник Самосталног синдиката Зоран Михаиловић каже да спајања празника није ни раније било у приватном сектору.

"У јавним комуналним предузећима тих спајања такође није било и отприлике само у оним производним делатностима које су под државном ингеренцијом је било могуће да се споји више дана, да се поједини погони не пуштају у погон само за дан - два, а онда опет прави нека пауза", истакао је Михаиловић.

Много новца потроши се пред Нову годину и Божић тако да домаћа привреда у јануару делимично стаје и због смањене тражње.

У Унији послодаваца тврде да један нерадни дан српску привреду "кошта" готово 17 милиона евра. Најтеже је после Нове године јер им за увоз или извоз робе треба низ докумената и папира од државних установа које тада најчешће не раде.

"Онда ми имамо ситуацију да неке фирме када дође тај период у години готово две недеље не могу да увезу робу и имају велике губитке зато што сваки дан стоји на царини", каже диоректор Уније послодаваца Драгољуб Рајић.

"По једном камиону то кошта 150 до 200 евра само та лежарина", објашњава Рајић и пита где је још читав низ неких других трошкова јер најчешће морају да се плате и људи.

У Републичком заводу за статистику нема података колико привреда губи спајањем празника, нити колика је уштеда постигнута ове године.

Иако је изгубљени радни дан тешко надокнадити, да то није немогуће потврђује наш највећи извозник "Фијат" који је одлучио да не ради тринаестог и четрнаестог јануара.