Мање субвенције за ратаре, ко плаћа цех

Из Министарства пољопривреде стижу најаве да ће ове године начин расподеле субвенција за биљну производњу бити промењен. Ресорни министар недавно је изјавио да су субвенције по хектару промашена политика, јер нису дале очекиване ефекте. Према речима министра, субвенције у пољопривреди смањују се за три милијарде динара, а тај новац ће бити преусмерен на инвестиције.

Међу стручњацима и пољопривредницима нема јединственог става о томе како би најављене промене могле да утичу на српску пољопривреду и пољопривредна газдинства.

Досадашњи подстицаји од 12.000 динара по хектару нису дали очекиване резултате, сматра министар Драган Гламочић. План је да се убудуће новац рационалније распоређује, пре свега у инвестиције, а део ће бити намењен за набавку квалитетног семена и ђубрива.

Да ли ће произвођачи моћи да рачунају и на регресирано гориво, још се не зна. Пољопривредници различито тумаче најављене промене.

"Било које укидање субвенција према пољопривреди није добро, али ако те паре буду преусмерене за субвенционисање набавке репроматеријала онда ће то бити добро", каже Војислав Малешев из Удружења пољопривредника "100 П плус".

"Дизел гориво је тренутно највећи инпут што се тиче пољопривредника и највећа средства су нама потребна, тако да не видим разлог да се укида дизел гориво", каже пољопривредник из Банатског Новог Села Зоран Сефкеринац.

"Све иде ка томе да ће српска пољопривреда ове године бити закинута за три милијарде динара у виду субвенција, које ће бити преусмерене на инвестиције, како каже министар. Међутим, шта ће се ту десити? Ко има дај му, а ко нема узми му и то мало да се не мучи", каже Мирослав Грубанов из Удружења пољопривредника "Паор" из Црепаје.

И поједини стручњаци оцењују да ће цех ових промена начина субвенционисања највише платити мали произвођачи.

"Решење треба тражити у другим правцима. Један од мојих предлога је да се укину субвенције за државно земљиште у закупу, то би уштедело око 3,5 милијарди динара. Затим да се укину субвенције оним газдинствима преко 50 хектара", објашњава професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић.

Додатних милијарду и по, до две милијарде динара, према оцени Шеварлића, могло би да се уштеди и када би се субвенције исплаћивале према квалитету земљишта, тако да они који имају најквалитетније земљиште добију најмање новца и обрнуто.

У Институту за економику пољопривреду кажу да субвенције по хектару нису биле ефикасне и залажу се за подстицање искључиво производње. Тако би се, како кажу, избегла ситуација да новац из државне касе стигне и до оних који земљу уопште не обрађују. Уз то, субвенције би требало регионално да се разликују.

"Не би требало никако да подстичемо рецимо производњу кукуруза и пшенице на Пештеру, али хељде свакако. Треба подстаћи производњу малине, купине, шљиве у Поцерини, Лађевини, Шумадији", објашњава Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде.

Упркос очигледним и великим разликама у могућностима и положају домаћих и пољопривредника из света, наши ратари често воле да подсећају на примере из земаља које брину о својој пољопривреди. Готово да нема европске земље која пољопривредницима не исплаћује субвенције по хектару и то у много већем износу него у Србији.