Мировић: Приоритет за спремне пројекте

Приоритет Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе у наредној години биће финансирање спремних пројекта општина и градова који су усмерени на развој пословне инфраструктуре, изјавио је министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић.

У интервјуу за Танјуг, Мировић је навео да се Србија не може похвалити уједначеним регионалним развојем, да постоје велике разлике у неким областима - видљиве и голим оком.

"Потребна је нова политика која ће привући средства из европских фондова, и која ће, заједно са суштинским реформама локалних самоуправа, али и механизмима које у њима морамо да изградимо, створити услове који ће живот и рад у тим крајевима учинити квалитетнијим и бољим", рекао је Мировић.

Министар је рекао да је новац био улаган и у пројекате који нису били усмерени на решавање локалних економских проблема, попут запошљавања великог броја људи. Такви пројекти су имали пропагадни или маркетишки карактер, додаје Мировић, а не карактер који изражава све оно што не доприноси економском развоју.

"Конкретно говорећи, у опредељењу да ли ће новац бити уложен у реконструкцију зграде општинске администрације или у производне капацитете, ово министарство увек стоји на становишту да треба улагати у економски одрживе пројекте који ће допринети локалном и регионалном развоју, те ће у будућности све више пројеката усмеравати ка том циљу", рекао је Мировић.

Када је реч о најнеразвијенијим општинама, којих је у Србији нешто више од 40, министар Мировић каже да је потребно препознати њихове потребе и увидети шансе за развој, јер ће то бити истовремено шанса за развој читаве земље.

"Потребно је радити и на подизању способности саме локалне администрације, па и способности њиховог регионалног повезивања ради привлачења, не само средстава из фондова, него и директних инвеститора у те крајеве", истакао је Мировић.

Према његовим речима, полуге развоја општина су европски фондови, затим домаћи фондови, међу којима је у Фонд за развој, који би требало да опстане макар у сегменту промовисања потреба неразвијених крајева, јер се један од финансијских механизама у оквиру Фонда тиче инвестиција у неразвијена подручја.

"Ту је и читав низ механизама - од регионалних развојних агенција, канцеларија за локални економски развој, затим способност администрације да заједно са Министарсвом изгради радне, пословне, индустријске, агроиндустријске зоне и да заједничком активношћу привуку стране инвеститоре", додаје Митовић.

Мање пара за Министарство

Када је реч о наредној години, Мировић је рекао да Министарство има много мање новца него што је неопходно, тек нешто више од пет милијарди динара, а потребе општина су веома велике, због чега ће настојати да на најрационалнији начин дођу до резултата.

"Приоритет ћемо дати онима који имају потпуно спремну пројектну документацију, а она је истовремено један од највећих проблема са којима се наша држава сусреће, јер би многи би хтели да учествују у великим пројектима, али нису за то спремни", рекао је министар.

Каже да ће приоритет дати развоју пословне инфраструктуре и "за то су опредељена најзначајнија средства из нашег буџета".

Говорећи о локалним самоуправама и проблемима који постоје у тој области, Мировић је оценио да је наслеђен скуп, тром, неефикасан систем у којем јавна предузећа доминирају као организациони облик коме су локалне самоуправе повериле одржавање комуналног система, са великим бројем запослених, великим трошковима, нерационалним концептом управљања јавним предузећима.

Слична је прича и са управним и административним делом који прати саму локалну самоуправу.

Због тога су, како је указао, нужне измене и допуне Закона запосленима у локалним самоуправама и аутономним покрајинама које ће бити представљене на пролеће.

Те измене би требало да професионализују однос и статус чиновника у локалним самоуправама и АП Војводина, да дефинишу њихова права о обавезе, да их деполитизује и усмери ка оним циљевима за које су плаћени и због којих постоје.

Осим тога, велики проблем представља и изборни систем јер питање је да ли постојећи закон одражава оно што целокупна јавност жели, а то је да најбољи дођу на права места у локалним самоуправама, сматра Мировић.